Po reèima našeg sagovornika, sporazum izmeðu Beograda i Podgorice je samo deo jednog dinamiènog procesa:
“Ukratko, potpisan je sporazum, koji bi trebalo primeniti, treba pokušati videti kako bi to sve funkcionisalo i proveriti da li on predstavlja prihvatljiv kompromis za obe strane. Mislim da bi bilo korisno kada bi svi razumeli da je pitanje samoodreðenja dinamièan proces i da ne znaèi da je dogovoreno rešenje nepromenljivo niti da mora da traje veèno ukoliko se pokaže da novi odnosi ne zadovoljavaju.”
Na pitanje da li æe dve strane biti izložene ekonomskom pritisku ukoliko ne budu dovoljno brzo poèele sa sprovoðenjem novog dogovora, naš sagovornik je rekao:
“Mislim da pomoæ neæe uopšte biti vezana za to konkrentno pitanje. Ona je vezana za neka druga veoma znaèajna pitanja. Mislim da bi do uslovljavanja moglo doæi jedino ukoliko bi jedna ili obe strane zajednièki odluèile da odluke o novim odnosima treba donositi izvan demokratske procedure. No, smatram da su obe strane privržene dijalogu i mirnom rešavanju tog pitanja, èak i onda kada jedna od njih odugovlaèi sa tim.
Povodom izjava ovde u Vašingtonu, da su Sjedinjene Države zahvalne pomoæi Crne Gore u borbi protiv terorizma, Robert Hand kaže:
“Balkan je podruèje koje u naèelu zabrinjava zbog poezanosti meðunarodnih teroriristièkih organizacija i organizovanog kriminala i široko rasprostranjenog krijumèarenja na pragu ostatka Evrope. Crna Gora je u proteklih nekoliko godina veoma spremno i dosledno saraðivala sa meðunarodnom zajednicom u nizu pitanja. Bilo da je reè o Miloševiæu, pomoæi izbeglicama i raseljenim licima, o uspostavljanju dobrih odnosa sa ostalim zemljama u regionu. Stoga nisam ni najmanje iznenaðen da su pitanja vezana za terorizam bila razmatrana sa Crnom Gorom, kao što su verujem pokretana i sa drugim zemljama u regionu. Crna Gora je dosada veoma dobro saraðivala.”
Osvræuæi se na sastanke crnogorskog predsednika sa predstavnicima meðunarodnih i amerièkih finansijskih insititucija u Vašingtonu, Robert Hend je istakao da postojeæe razlike u oblasti privrede nameæu odvojene programe ekonomske pomoæi Srbiji i Crnoj Gori i takoðe izrazio uverenje da meðunarodna finansijska podrška neæe zavisiti od tempa sprovoðenja sporazuma o novoj Uniji nego od reformi koje dve republike budu sprovodile. Roberta Henda smo takoðe zamolili da prokomentariše dosadašnje korake vlasti u Beogradu u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom, od koje zavisi amerièka, pa i meðunarodna finansijska pomoæ Srbiji:
“Zabrinjava to što je ceo taj proces toliko usporen...Mislim da zvaniènici u Vašingtonu žele konkretne rezultate u smislu slobodnog pristupa liènostima, arhivama, informacijama. Takoðe se èeka na konkretnu predaju optuženika Hagu. Oèigledan je zakljuèak da još uvek nije došlo do prave akcije i po oceni Vašingtona nije ostvaren dovoljan napredak. Sve je to razoèaralo mnoge od nas u Vašingtonu. Tokom ove godine moj šef, èlan amerièkog Kongresa, Kris Smit, susreo se sa predsednikom Koštunicom i drugim jugoslovenskim zvaniènicim koji su posetili Vašington. Pokazali smo veoma mnogo dobre volje prema Beogradu i pokrenuli neka od pitanja za koja je Beograd zainteresovan. Proverili smo kod haškog tužilaštva da li su podignute optužnice protiv kosovskih Albanaca. Moj šef je takoðe izrazio zabrinutost zbog nemoguænosti povratka Srba na Kosovo i to su pitanja na kojima želimo da radimo da bi se popravila situacija. Nama nije stalo da se pokreæe pitanje Haga, ali to æe tako ostati sve dok se ne ostvari potpuna saradnja. Ukoliko i doðe do sertifikacije, odnosno neki od optuženika budu predati, i doðe do postupnog poboljšanja saradnje, sve to se radi na naèin koji gotovo garantuje da æe iduæe godine ponovo biti uslovljena amerièka pomoæ Beogradu. Da je došlo do pune saradnje i da je izražena snažna spremnost da se ona nastavi ne bi bilo nikakve potrebe takvog uslovljavanja i mogli bismo se posvetiti rešavanju drugih problema koje ljudi trpe kao posledica desetogodišnjeg konflikta na Balkanu.”