Nadam se da æe SAD potpuno promeniti svoj stav prema saradnji Jugoslavije sa Haškim sudom. Pogrešno je koristiti ekonomsku pomoæ kao ucenu da bi se jugoslovenska vlada primorala da saradjuje sa Haškim sudom. SAD ne žele da imaju bilo kakve veze sa stalnim medjuanrodnim kriviènim sudom pošto je to veoma politizovana institucija. Uprkos tome, SAD zahtevaju od Jugoslavije i drugih zemalja da saradjuju sa podjednako politizovanim Haškim sudom. To je pogrešna politika. SAD bi trebalo da omoguæe jugoslovenskoj vladi da se postara o Slobodanu Miloševiæu i drugima optuženim za ratne zloèine i da ne primorava tu vladu da saradjuje sa Haškim sudom.
B.M.:Da li bi Vašington mogao da pomogne snagama koje se zalažu za ekstradiciju optuženih za ratne zloèine, u svetlu najave predsednika Vojislava Koštunice da se radi na zakonu o saradnji?
T.G.K.: SAD bi trebalo da pokažu vece poštavnje prema konceptu vladavine zakona. Jugoslovenska vlada u ovom momentu nema nikakave zakone kojima bi se omoguæila saradnja sa Haskim sudom. Umesto što zahteva da jugoslovenska vlada jednostavno zanemari svoje vlastite zakone i izruèi osumnjièene za ratne zloèine, SAD bi trebalo da budu strpljive i dozvole jugoslovenskim vlastima i narodu da donesu vlastitu odluku o saradnji sa Haškim sudom i uslovima te saradnje. Mi ne bi trebalo da pretimo Jugoslaviji , veæ da uvažimo nove demokratske institucije u toj zemlji i omoguæimo im da funkcionišu.
B.M.:Ukoliko Jugoslavija ne izruèi optužene za ratne zloèine Haškom sudu, ta zemlja bi mogla ponovo da bude ekonomski izolovana. U kojoj meri je važna amerièka pomoè Jugoslaviji, ekonomski i politièki, u svetlu obeæanja Evropske unije o daljoj podršci toj zemlji?
T.G.K.: Svakako da je amerièka finansijska pomoæ znaèajna. Ja to više smatram ratnom odštetom, nego pomoæi. Na kraju krajeva, SAD su nanele ogromnu materijalnu štetu Jugoslaviji tokom rata zbog Kosova, za koji nije bilo dovoljno razloga. Amerika je, nažalost bila, mada to ne volim da kažem, agresor u tom ratu. Mi dugujemo Jugoslaviji nadoknadu te štete. Mada je amerièka finansijska pomoæ znaèajna, ona ipak nije odluèujuæa za jugoslovensku privredu. Evropska unija æe verovatno doneti svoju odluku o finansijskim odnosima sa Jugoslavijom. EU nece nužno slediti Ameriku u ovom sluèaju. To bi mogla da bude dobra prilika za EU da zacrta svoj spoljnopolitièki kurs i pokaže da Vašington ne može da joj diktira. Nadam se da bi Vašington prihvatio takav razvoj dogadjaja u Evropi.