Linkovi

Razgovori o proširenju NATO-a - 2002-03-26


Rumunski domaæini sastanka nazivaju konferenciju “proleæem novih saveznika”. Zvaniènici u sedištu NATO-a u Briselu priznaju da æe politièki aspekti nadjaèati strepnje u pogledu vojnih sposobnosti svih država-kandidata, kada alijansa bude održavala sastanak na vrhu u novembru u Pragu, na kojem æe se odluèiti ko bi trebalo da joj se pridruži.

Najèešæe ponavljani scenario u sedištu NATO-a jeste da æe Slovenija i tri baltièke države - Estonija, Litvanija i Letonija - biti pozvane da se pridruže, bez obzira što one ne mogu mnogo da doprinesu vojnom statusu Severnoatlantskog saveza. Rusija, koja se žestoko protivila uèlanjenju baltièkih država u NATO, zvanièno je smanjila kritikovanje onoga što je jedan ruski diplomata nazvao “neizbežnim širenjem” u prednje dvorište svoje zemlje. Ipak, ruska vojska i dalje gunða zbog moguæeg odlaska baltièkih država pod zaštitino krilo NATO-a.

Mnogi zvaniènici alijanse smatraju da æe slovaèke šanse da se pridruži NATO-u zavisiti od povratka populistièkog lidera Vladimira Meèijara na vlast na parlamentarnim izborima u septembru. Premda on sada tvrdi da podržava uèlanjenje Slovaèke u NATO, u sedištu alijanse nemaju mnogo naklonosti prema Meèijaru.

U novije vreme u prestonicama nekih èlanica NATO-a je poèelo da jaèa raspoloženje za prijem Rumunije i Bugarske u alijansu. Bukurešt i Sofija vode veliku kampanju za širenje Severnoatlantskog saveza na Balkan, pozivajuæi se i na prošlogodišnji poziv predsednika Džordža Buša - za širenje NATO-a od Baltika do Crnog mora. Jedan rumunski diplomata u Briselu je izjavio da bi ukljuèenje te dve države doprinelo bezbednosti na Balkanu. Zamenik amerièkog državnog sekretara Rièard Armitejdž, koji prisustvuje sastanku u Bukureštu, izjavio je da Vašington želi najveæe moguæe proširenje alijanse.

Još tri države koje prisustvuju konferenciji u Bukureštu su Albanija, Makedonija i Hrvatska. Zvaniènici NATO-a smatraju da su Albanija i Makedonija politièki nestabilne i da, prema tome, još nisu spremne da se pridruže alijansi. Hrvatska zvanièno još nije kandidat za èlanstvo. Èeška, Maðarska i Poljska - koje su postale èlanice NATO-a 1999 - prve su bivše komunistièke države koje su se pridružile alijansi.

XS
SM
MD
LG