Prošle godine potpredsednik Èejni je dobio zaduženje da bude na èelu radne grupe Bušove administracije za energetsku politiku. Sastanci radne grupe držani su iza zatvorenih vrata, a njima su prisustvovali i predstavnici energetskih kompanija, ukljuèujuèi i bankrotiranog giganta iz Teksasa, Enrona. Inspektorat amerièkog Kongresa je mesecima tražio informacije o sastancima te agencije, pogotovo o imenima prisutnih. To je sada deo istrage o tome da li su energetske kompanije na nepropisan naèin uticale na radnu grupu za energetsku politiku.
Tokom dva televizijska intervjua, potpredsednik Èejni je rekao da æe nastaviti da se oglušuje o zahteve za pružanje informacije koji stižu iz Inspektorata. On smatra da je privatnost rasprava u Beloj kuæi važan princip koji treba oèuvati, sada, kao i u buduænosti. Èejni je za nedeljni program televizije ABC ocenio da su zahtevi iz Kongresa najnoviji u seriji sukoba koji su postepeno oslabili princip privilegije izvršne vlasti, da predsednik ima pravo da održi privatnost razgovora u Beloj kuæi:
”Krajnji rezultat je slabljenje pozicije predsednika i potpredsednika. Jedna od stvari koju vidim kao svoju obavezu, a znam da to isto misli i predsednik, pošto smo o tome razgovarali, jeste da naše funkcije predamo naslednicima u boljem stanju nego što smo ih zatekli. Današnja predsednièka funkcija slabija je nego u prošlosti zbog loših kompromisa koji su sklopljeni u poslednjih 30 do 35 godina.“
Demokrate u Kongresu pojaèavaju zahteve za informacijama o aktivnostima radne grupe za energetiku koju je vodio potpredsednik Èejni, pogotovo u svetlu veza Bušove administracije i firme Enron. U toku programa televizijske mreže CBS ”Suoèavanje sa nacijom“, lider senatske veæine Tom Dešl pozvao je popredsednika Èejnija da dostavi potrebne informacije:
”Ukoliko ovaj spor treba da završi na sudu, neka tako bude. Inspektorat amerièkog Kongresa raspolaže jasnim argumentima po kojima traži da se predaju službene beleške. Amerièki narod ima pravo da sazna èinjenice. Mislim da Bušova administracija treba da se otvori i bude voljna da saradjuje po pitanju davanja potrebnih informacija u vezi sa ovim sluèajem.“
Politièki analitièari kažu da potpredsednik Èejni ne želi da popusti pošto je uveren da je Kongres suviše suzio predsednikovu moguænost da drži tajne politièke sastanke.
Norman Ornstin je ekspert za predsednièku funkciju pri Institutu Enterprajz, za istraživanje javne politike u Vašingtonu:
”Šire gledajuæi, Èejni možda ima pravo. Još od Niksonove ere, malo po malo, dešava se erozija privatnosti, pažljivog odluèivanja i ovlašæenja izrvšne vlasti. Dosta od toga se desilo u vremenu Bila Klintona, za šta su, iskreno govoreæi, zaslužni republikanski kongresmeni kao i specijalni istražitelji koji su se borili protiv bilo kakvog vida predsednièke privatnosti, kao privilegije izvršne vlasti.
Ali Ornstin i drugi analitièari takodje ukazuju na politièki rizik ukoliko Èejni konaèno odbije da preda informacije Inspektoratu amerièkog Kongresa. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da veæina Amerikanaca ne veruje da je Bušova administracija otkrila sve detalje o svojim vezama sa bankrotiranom korporacijom Enron. Èak i neki od republikanaca žele da potpredsednik Èejni otkrije detalje sastanaka, da bi mogli da poreknu tvrdnje da administracija nešto krije. Ponovo Norman Ornstin:
”Ukoliko ne želite da otkrijete informacije, ljudi poèinju da se pitaju zbog èega to ne želite da uèinite. Tvrdnje potpredsednika da se bori za privilegiju izvršne vlasti na privatnost verovatno æe u javnoj raspravi biti zanemarena.“
Ako se Inspektorat amerièkog Kongresa, kako se i oèekuje, odluèi da spor preda sudu, to æe biti prvi put da ta služba tuži drugu granu državne vlasti zbog nesaradnje. Pravni eksperti predvidjaju da bi taj sudski postupak mogao da traje godinama.