Prema predlogu Demokratske stranke Srbije Srbija je jedna federalna jedinica zajednièke države sa Crnom Gorom, ali ponuðena ustavna naèela primenjiva su i u sluèaju raspada jugoslovenske federacije, s tim što bi samo bile dodate odredbe o Srbiji kao samostalnom meðunarodnom subjektu. Srbija bi prema tom predlogu bila republika svih graðana koji u njoj žive, sekularna država bazirana na vladavini prava, koja garantuje jednakost svim nacionalnim i etnièkim zajednicama, ali bi bila ureðena kao regionalna država sa pet regiona, s tim što bi Kosovo posle konaènog rešenja njegovog statusa bilo pridodato kao šesti region. Državna vlast æe biti ogranièena iskljuèivo pravom graðana na regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu, rekao je Maršiæanin.
Centri regiona bili bi u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu i kasnije Prištini. Srbija bi, prema predlogu Demokratske stranke Srbije, imala dvodomnu skupštinu koju bi èinila veæe graðana i veæe regiona. Predsednik Republike bi i dalje bio biran na neposrednim izborima ali bi imao manja ovlašæenja nego sada, dok bi Vlada Srbije i dalje imala veoma jaka ovlašæenja, ali bi bila dužna da sprovodi politiku koju odreðuje veæe graðana Skupštine Srbije. Visoki funkcioneri Demokratske stranke Srbije najavili su da æe njihov predlog sada uæi u javnu raspravu.
Profesor Fakulteta politièkih nauka u Beogradu Milan Podunavac procenio je da æe ustavne reforme u Srbiji biti jezgro politièkih sukoba u ovoj godini i zatim upozorio da nije dobro ulaziti u ustavnu rekonstituciju politièkog poretka bez minimalnog baziènog konsenzusa.
Meðunarodna civilna misija na Kosovu i vlasti u Beogradu razmatraju uèešæe srpske policije u razvoju Kosovske policijske službe, njenoj organizaciji, izboru kadrova i raspreðivanja policajaca i starešina pre svega u nealbanskim sredinama. Posle razgovora predstavnika državnog Koordinacionog centra za Kosovo i UNMIK–a, potpredsednik ovog centra Svetislav Ðurðeviæ precizirao je novinarima da se buduæi protokoli ne odnose na povratak Vojske i policije na Kosovo veæ se njima predviða podizanje nivoa opšte bezbednosti u pokrajini, što podrazumeva saradnju na suzbijanju meðunarodnog i unutrašnjeg terorizma, organizovanog kriminala i rasvetljavanje sudbine nestalih lica. Tim povodom šef Koordinacinog centra Nebojša Èoviæ, posle razgovora sa vršiocem dužnosti šefa UNMIK-a Èarlsom Brejšouom, rekao je da povratak policije i Vojske za sada treba staviti po strani da ne bi sami sebi nanosili štetu. Potpredsednik Centra Branislav Krstiæ preneo je uverenje sagovornika da æe ove godine biti daleko efikasniji povratak Srba u Pokrajinu i da æe izbor lokacija biti zajednièki razmatran i najverovatnije usvojen do kraja marta ili poèetka aprila.