Još je prerano da se kaže koliko æe štete naneti otkriæa u vezi ENRON-a. Kongresni istražitelji kažu da æe se u poèetku usredsrediti na to kako su visoki funkcioneri ENRON-a, po svemu sudeæi, pokušavali da sakriju sve goru finansijsku situaciju kompanije, kako od akcionara tako i od zaposlenih. Rezultat toga je da su osobe koje su investirale u akcije ENRON-ostale sa malo ili nimalo novca koji su odvajali za vreme kada odu u penziju. Opozicione Demokrate uživaju što im se pružila prilika da ispitaju politièke i finansijske veze izmedju ENRON-a i Bušove administracije. Generalni direktor ENRON-a, Kenet Lej, bio je jedan od najveæih darodavaca u prilog kampanje predsednika Buša, 2000-e godine. Demokrate kažu da æe pažljivo preslušati i telefonske razgovore koje je gospodin Lej imao sa dvojicom èlanova Bušovog kabineta, u pokušaju da dobije pomoæ u trenutku kada je kompanija ubrzano poèela da propada, pred kraj prošle godine. Evo šta o tome kaže senator iz države Delaver, demokrata Džozef Bajden:
”Ako je postojala bilo kakva veza, zbog ogromne pomoæi koju je Bušova kampanja dobila od ENRON-a - ja ne znam da li je toga bilo, ali ako jeste to æe biti razarajuæe.“
TEXT: Predsednik Buš kaže da on nikada nije sa Kenetom Lejom razgovarao o problemima ENRON-a. Zvaniènici Bele Kuæe tvrde da administracija nije ništa preduzimala kako bi pomogla ENRON-u, èak i nakon telefonskih poziva koje je Kenet Lej uputio sekretaru za finansije Polu O’Nilu i sekretaru za tgrovinu Donu Evansu. Sekretar Evans je govorio o toj temi tokom intervjua za program ”Susret sa štampom,“ televizijske mreže En-Bi-Si:
”Meni nije zasmetao taj poziv. On je radio ono za šta je verovao da je u najboljem interesu njegovih akcionara. Pokušavao je da na svaki moguæi naèin stabilizuje svoju kompaniju.“
Otkriæa da su zvaniènici ENRON-a tražili pomoæ od Bušove administracije mogla bi da izazovu neke kratkoroène probleme Republikancima. Politièki analitièar Leri Sabato, sa Univerziteta države Virdžinije, veruje da bi ova kontroverza mogla da oživi staru kritiku da Republikanci previše favorizuju korporacije u odnosu na obiène gradjane:
”U pitanju je najstariji stereotip koji još funkcioniše u amerièkoj politici, a koji potièe još iz 1932-e godine. To je stereotip prema kome su republikanci partija velikog biznisa, da oni pomažu korporacijama, i da su u pitanju uticajni ljudi koji nanose zlo malom èoveku. Ako je ikada postojao primer za to, onda je to ENRON, èiji su direktori zaradili milione dolara, dok su spreèavali obiène ljude da spasu ono što su štedeli za penziju.“
Na duži rok, medjutim, Demokrate bi takodje mogle da plate politièku cenu u vezi skandala ENRON. Iako je najveæi broj politièkih priloga otišao Republikancima, neki od uticajnih Demokrata u Kongresu su takodje dobili hiljade dolara u prilozima, ukljuèujuæi i neke od onih koji se sada spremaju da vode kongresnu istragu o ENRON-u. Istovremeno, pobornici reforme zakona o finansiranju politièkih kampanja koriste ENRON kao najnoviji dokaz da bi sistem trebalo popraviti. Senator Karl Levin je demokrata iz Mièigena, koji je o tome govorio tokom diskusije u jednoj emisiji televizijske mreže Ej-Bi-Si:
”Desetine hiljada, stotine hiljada dolara je otišlo iz ENRON-a u obe politièke partije i tome treba da stanemo na put, kako bi zaustavili tu vrstu ponašanja i prodaju pristupa politièarima. Uopšte ne sumnjam da je ENRON imao lakši pristup njima zbog ogromnih davanja tokom politèkih kampanja.“ Politièki analitièar Leri Sabato kaže da je sada mnogo verovatnije da æe neki oblik reforme finansiranja politièkih kampanja biti izglasan ove godine. Senat je prošle godine odobrio jedan takav zakonski predlog širokog obima, ali je slièan zakonski predlog blokiran u Predstavnièkom domu veæ nekoliko meseci.