Ocenjujuæi Koštunicinu politiku nastavkom politike njegovog prethodnika, Miloševiæa, profesor Norman Sigar konstatuje da jugoslovenski predsednik uživa podršku konzervativnih elemenata unutar pravoslavne crkve, intelektualnih krugova, posebno memorandista, kao i delova vojske i policije. Uspeh takve politike ugrozio bi liberalne trendove unutar vladajuæeg DOS-a - smatra Sigar i u znatnoj meri bi omeo demokratizaciju Srbije. No, ugledni amerièki balkanolog takoðe ukazuju da je Koštunica pokazao da u odreðenim uslovima menja stanovišta:
“On je èlan šire koalicije i ne uživa samostalnu moæ, mada bi je mogao steæi u buduænosti. Ukoliko uspe da ostvari neke od svojih ciljeva, to æe samo uèvrstiti njegova stanovišta. Meðutim, sve dok meðunarodna zajednica i liberalni elementi u DOS-u imaju uticaja i mogu da ga koèe, mislim da æe Koštunica kao realista menjati svoja gledišta, èak i protiv svoje volje.”
U kontekstu dalje demokratizacije Srbije, ugledni amerièki balkanolog smatra veoma važnim da se meðunarodna zajednica jasno odredi prema dva postojeæa politièka trenda u Srbiji:
“Povratna informacija je vrlo važna. Na primer, u Bosni i Hercegovini meðunarodna zajednica ne samo da ne bi trebalo da odobrava dalje razdvajanje entiteta, nego bi trebalo da radi na njihovoj eliminaciji. Posebno kada je reè o Republici Srpskoj, koju Koštunica vidi kao prelaznu fazu do potpunog odvajanja od Bosne i Hercegovine. Isto važi za Kosovo. Meðunarodna zajednica ne bi trebalo da prihvati ni dugoroèno razvijanje entiteta niti povratak na status kvo od pre 1991. godine, sa vraæanjem na scenu jugoslovenske vojske, policije i jugoslovenskog pravnog sistema, što Koštunica još uvek vidi kao svoj cilj. Svaki takav kompromis bi samo ojaèao poziciju Koštunice i oslabio liberale koji žele da prekinu sa nedavnom prošlošæu Srbije. Meðunarodna zajednica takoðe treba da nastavi da vrši pritisak za potpunu saradnju Beograda sa Tribunalom. Suprotno bi samo oslabilo liberalne trendove u Srbiji, što je loše ne samo za ceo region, nego i za buduænost Srbije”.
Profesor Sigar dalje istièe da meðunarodna zajednica treba jasno da predoèi zasluge liberalnog krila DOS-a:
“Pošto je tokom svojih putovanja u inostranstvo obasipan poštovanjem ispada da je zahvaljujuæi njemu postignut napredak. No, u stvari taj je progres najèešæe postignut uprkos njemu i njegovom odugovlaèenju. Njega drugi u DOS-u primoravaju na odreðene korake. Bilo bi dobro odrediti šta je èija zasluga. Mislim da meðunarodna zajednica takoðe treba jasno da predoèi kriterijume od kojih zavisi puna integracija Srbije u zajednicu demokratskih zemalja. Kljuèni uslov je saradnja sa Haškim tribunalom.”
Vojislav Koštunica nerado saraðuje sa Haškim tribunalom zbog strepnje da bi suoèavanje sa zloèinima poèinjenim u ime Srbije delegitimisalo njegova osnovna politièka uverenja, tvrdi Sigar. “Njemu veoma teško pada ne samo izvinjenje za poèinjene zloèine, nego i potreba svoðenja bilansa pred licem pravde”, kaže Norman Sigar, koji takoðe zakljuèuje da se Srbija i još uvek nalazi na raskrsnici i da æe tek sledeæi izbori pokazati za šta se opredeljuje veæina graðana zemlje za prošlost ili demokratsku buduænost.