Južna Dakota je zavièaj devet savezno priznatih plemena. Bilo kojim putem da krenete, a svi oni presecaju devet rezervata, gotovo je sigurno da æete naiæi na plemenski skup na kojem se igra i peva uz pratnju tradicionalnih bubnjeva. Plemenski skup u rezervatu Pajn Ridž verovatno nisu mnogo drugaèiji od skupova održavanih pre više vekova: jedina razlika je moderno ozvuèenje preko kojeg odjekuju bubnjevi snimljeni na CD-ovim koje bubnjarske grupe ukljuèuju posle svakog nastupa uživo. Plemena se sve više oslanjaju na tehnologiju kako bi sa ostalim svetom podelili svoje nasledje. Tehnologija je sada takodje doprela do rezervatskih škola u kojima se organizuju se radionice za sticanje adekvatnog znanja. Ono se zatim koristi za pristup mnoštvu informacija koje nudi internet ali i za oèuvanje indijanske tradicije.
Tako na primer, medjuplemenski odbor ”Bizon“ snimio je multimedijski CD rom o kulturi i duhovnoj sponi izmedju bizona i indijanaca: ”Mnogi plemenski jezici su na ivici zaborava jer se u rezervatima govori iskljuèivo Engleski. Mladi sada mogu da uèe jezik plemena Komanèa putem interaktivnog reènika koji su snimili plemenski oci“. CD koji ste upravo èuli snimljen je sredstvima Nacionalnog indijanskog telekomunikacionog instituta u Novom Meksiku. Direktorka instituta Karen Buler -- i sama indijanka iz plemena Èeroki - kaže da je cilj njene kompanije da se poboljša kvalitet života amerièkih indijanaca korišæenjem elektronskih komunikacija - od obiènog telefona do super brzih linija za internet. Prema njenim reèima, najveæa prepreka je nedostatak telefonskih linija, a ogromni troškovi uvodjenja telefona u vrlo zabaèene rezervate su nešto što malobrojne zajednice na rezervatima nisu u stanju ssebi da priušte. Karen Buler se nada da æe savezna vlada te troškove pokriti sredstvima koja dobija iz velikih gradskih centara, kao što je to bio sluèaj sa uvodjenjem struje u ruralne oblasti tridesetih godina prošlog veka. Ona smatra da je pristup internetu od vitalnog znaèaja za amerièke indijance jer æe im omoguæiti da svoje kulturno nasledje podele sa svetom, a i da prodaju neke od svojih rukotvorina: ”Odvela sam jednom prilikom predstavnike Masaèusetskog instituta za tehnologiju na Aljasku gde su plemnskim starešinama pokušali da objasne šta se sve može uraditi sa tehnologijom. Plemenski oci su, medjutim, uvratili da æe tehnologija uništiti njihov naèin života i da im, stoga, ne treba. A u sobi hotela u kojem sam tada odsela na televiziji sam mogla da biram medju 500 kanala! Zato sam im rekla, tehnologija je veæ tu, ne možete je zaustaviti, na vama da odluèite da li æete je iskoristiti“.
Za sada svega 50 indijanskih plemena ima svoju web stranicu, ali njihov broj postojano raste. Karen Buler, njeni istomišljenici u plemenu Èeroki, a i drugi sliène njoj -- spoznali su da visoka tehnologija obeæava kao sredstvo za oèuvanje plemenske prošlosti, a samim tim i -- buduænosti.