Glavna liènost Bušove administracije zadužena za gonjenje osumnjièenih terorista je državni tužilac, Džon Eškroft: ”Ukoliko se ustanovi da osumnjièeni nemaju veze sa terorizmom kao i da nisu prekršili zakon, biæe oslobodjeni. Ali, teroristi koji krše zakon biæe osudjeni, u nekim sluèajevima biæe deportovani, ali æe u svakom sluèaju biti spreèeni da da ponovo povrede Amerikance“.
Do sada vlasti su uhapsile ili pritvorile više od hiljadu ljudi zbog ispitivanja u vezi sa napadima 11. septembra. Ministarstvo pravde nije otkrilo gotovo ništa o pritvorenima i dodatno je uznemirilo grupe za zaštitu gradjanskih sloboda, saopštivši nedavno da æe prisluškivati neke od razgovora pritvorenika sa njihovim advokatima. Uz to, predsednik Buš je odluèio da potpiše izvršnu naredbu koja omoguæava da se optuženim teroristima sudi pred vojnim sudom, što je zabrinulo neke Demokrate u Kongresu. Denis Kusiniæ je poslanik Demokratske stranke iz Ohaja: ”Princip pravde je u jezgru našeg nacionalnog biæa. Ni pod kakvim okolnostima ne smemo se toga odreæi. U suprotnom, teroristi æe pobediti, jer æe demokratski principi koje oni napadaju i koje ne tolerišu, postepeno odumirati“.
Sada neki od konzervativaca u Kongresu takodje ustaju protiv pojedinih pravnih poteza izvršne vlasti. Republikanac iz Džordžije, Bob Bar, zasniva svoje protivljenje na ideji da je federalna vlada koncentrisala suviše vlasti u svojim rukama posle septembarskih teroristièkih napada: Administracija je sada sama, bez konsultovanja sa Kongresom, preuzela dodatna i obimna, nova ovlašæenja, kako proceduralna tako i materijalna“.
Neki pravni analitièari takodje upozoravaju da se sudjenja osumnjièenim teroristima pred vojnim sudovima èesto održavaju bez prisustva javnosti što bi moglo da ugrozi reputaciju Amerike kao zemlje u kojoj se poštuje vladavina zakona. Ali, oni koji podržavaju kampanju protiv terorista na domaæem terenu kažu da su stroge mere neophodne zato što su 19 otmièara koji su izvršili napade 11. septembra iskoristili otvorenost amerièkog društva. Mnogi pravni struènjaci smatraju da izvršna vlast ima pravo da organizuje vojne sudove koji bi sudili osumnjièenim teroristima. Daglas Kmiek je dekan Pravnog fakulteta na Katolièkom univerzitetu u Vašingtonu: ”Mi smo usred vojne kampanje i ovakve mere su samo njen nastavak koji se oslanja na amerièko precedentno pravo uz potpuno poštovanje medjunarodnih standarda i koji je kompatibilan sa željom da se dopre do jezgra teroristièke organizacije i njenih sledbenika“.
Istraživanja javnog mnjenja i dalje pokazuju snažnu podršku predsedniku Bušu i ratu protiv terorizma, kod kuæe i u inostranstvu. Ipak, kritièari administracije kažu da æe nastaviti da skreæu pažnju na zabrinutost za gradjanske slobode i tim povodom uskoro se oèekuju pretresi u Senatu i Predstavnièkom domu.