Strah od antraksa je doveo amerièki zdravstveni sistem u stanje ratne pripravnosti. Hiljade federalnih vladinih nauènika, fizièara, laboratorijskih tehnièara i drugih struènjaka je ponovo dobilo zadatak da se bavi novom bioteroristièkom pretnjom. Ogranci amerièkog Sekretarijata za zdravstvo su pohitali da razviju nove lekove i vakcine od antraksa, odobre potojeche antibiotike protiv te bolesti i sastavesmernice za leèenje. Glavna komponenta tog sistema je Centar za kontrolu i spreèavanje bolesti, ili CDC, èiji komandni centar nadgleda dve hiljade struènjaka u svom sedištu u Atlanti i na terenu. Dr. Džejmz Hjuz (James Hughes), direktor ogranka za infektivne bolesti Centra od 1992. godine, kaže da je obim posla veoma opteretio njegovu agenciju: ”Radimo sa punim kapacitetom zbog napada antraksom i to na višem nivou no što je to bio sluèaj, koliko ja znam, tokom bilo koje epidemijei, od kako sam ja na ovom položaju“.
Bioterorizam nema visoki politièki prioritet, ali pretnja antraksom nije zatekla zdravstvene funkcionere potpuno nespremne. Dr. Entoni Fauèi (Anthony Fauci) je na èelu vladinog programa koji se bavi istraživanjem infektivnih bolesti pri Nacionalnom institutu za zdravlje. On kaže da su funkcioneri pripremali plan za poboljšanje odgovora na bioteroristièke pretnje još od 1999 godine: ”Pitanje i svest o potencijalnom bioterorizmu se zaista odvijaju nekoliko godina ako posmatrate šta se dešavalo u razlièitim agencijama Zdravstvene službe i Sekretarijatu za zdravstvo i na drugim mestima“.
Dr. Hjuz iz Centra za kontrolu i spreèavanje bolesti kaže da je sve vecha sposobnost sistema bila oèigledna kad je mreža laboratorija za nadgledanje otkrila prvi sluèaj antraksa na Floridi i sve sluèajeve koji su usledili nakon njega. Pa ipak, njegova agencija je prošle godine izvestila da je infrastruktura zdravstva bila neadekvatna za borbu protiv bioterorizma. Ona je apelovala za poboljšanje kapaciteta svih nivoa vlade kako bi se pretnja otkrila i kako bi se odgovorilo na nju, zatim obuèili zdravstveni radnici za sluèaj bioterorizma, nagomilale rezerve lekova i poboljšale komunikacije medju relevantnim agencijama. Struènjak za antraks Martin Hju Džons (Martin Hugh Jones), veterinar na državnom univerzitetu u Luizijani, krivi za pomanjkanje kapaciteta višegodišnje nedovoljno ulaganje: ”Državne zdravstvene službe su dobijale sve manje i manje sredstava u poslednjih 20 godina. Ljudi misle da zato što se izvesne bolesti ne pojavljuju, treba da troše manje novca na javno zdravstvo. Stoga je veliki deo te infrastrukture postao veoma slabašan“.
Neki posmatraèi smatraju da je odgovor sisetma javnog zdravstva na širenje antraksa ukazao na tu slabost. Oni istièu da je reakcija bila spora i da su informacije dostupne javnosti nedosledne. Šef privatne organizacije pod nazivom ”Udruženje amerièkog javnog zdravstva“, Dr. Mohamad Akter (Mohammad Akhter), se žali da je vlada slabo organizovana za ovo nastojanje: ”Vlada pomanjkanje koordinacije na lokalnom nivou, obaveštajne agencije obavljaju svoj posao, zajednica državnog zdravstva sa svihe strabe obavlja svoj posao. Ne postoji jedinstveni lanac komande koji bi doneo odluku koje zgrade zatvoriti, ko treba preventivno da poène da uzima i koje lekove. Te stvari nisu rešene“.
Džejms Hjuz iz Centra za kontrolu bolesti kaže da se funkcioneri bore da prevazidju te probleme, ali to nastojanje naziva radom koji se odvija u etapama: ”Kapaciteti su prenapregnuti do krajnjih granica u oblastima u kojima su se dogodili napadi antraksom. Dve do tri godine od danas, bili bismo bolje pripremljeni no što je to sluèaj danas. Po mišljenju Entonija Fauèija u Nacionalnom institutu za zdravlje, strah od antraksa pospešuje spremnost za bilo koji drugi bioteroristièki napad koji bi se mogao dogoditi: ”Evaluacija vrsta odgovora na takav napad, sposobnost da se lekovi dostave ljudima èini nas spremnijim. Ova trenutna situacija ima svoje beneficije zbog moguchosti da bi se moglo desiti nešto još gore“ . Dr. Fauèi kaže da funkcioneri zdravstvene službe uèe svakodnevno i postaju sve efikasniji u odgovoru na bioterorizam.