Ruski lideri primaju takoreæi neprestano strane državnike ili sa njima razgovaraju telefonom. Pre nekoliko dana predsednik Putin je razgovarao telefonom sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, a zatim se sastao sa italijanskim premijerom Berluskonijem. Ministar inostranih poslova Igor Ivanov je bio u kontaktu sa svojim iranskim kolegom Kamalom Harazijem, a sa britanskim kolegom, Džekom Stroom trebalo bi da razgovara sledeæeg meseca. Zamenik amerièkog državnog sekretara Rièard Armitidž dolazi u Moskvu sledeæe nedelje, a indijski premijer Atal Behari Vadžpaji, poèetkom, novembra. U središtu svih ovih susreta i razgovora su globalni rat protiv terorizma i vojna operacija u Avganistanu. Politièki analitièar Viktor Kremenjuk u Institutu za SAD i Kanadu, u Moskvi, smatra da je predsednik Putin u punoj meri podržao amerièku akciju protiv terorizma zato što veruje da je ona veoma važna: ”Mislim da ruski predsednik govori u ime svih. Ako je Rusija spremna da saradjuje po pitanjima svetske bezbednosti onda je to u interesu svih, ukljuèujuæi i Rusiju“.
Uskoro posle napada 11. septembra Rusija je pokazala da je spremna na saradnju. Moskva ja obezbedila korišæenje vojnih baza u centralnoazijskim zemljama od strane SAD i poveæala svoju podršku antitalibanskom Severnom savezu u Avganistanu. Kremenjuk smatra da spremnost da pomogne SAD po pitanju terorizma, takodje daje Rusiji moguænost veæeg uticaja u drugim oblastima kao što su spor sa Vašingtonom o širenju NATO-a ili amerièki plan za izgradnju sistema protivraketne odbrane. Rusija bi takodje želela da bude manje kritika sa Zapada i više podrske za njen konflikt sa separatistièkim pobunjenicima u Èeèeniji, za koje smatra da su u istoj meri teroristi kao i oni protiv kojih SAD vode rat u Avganistanu. Timofej Bordaèov je politicki analitièar u moskovskom Karnegi centru. On ocenjuje da predsednik Putin veruje da je kampanja protiv terorizma na èelu sa SAD dala Rusiji jedinstvenu priliku: ”Predsednik Putin pokušava da suštinski izmeni rusku spoljnu politiku i da izmeni medjunarodno ponašanje Rusije. On želi da se približi Zapadu kako bi postigao svoje ciljeve reformisanja ruske privrede i društva putem saradnje sa Zapadom - SAD i Evropom“.
Bordaèov kaze da je Putin nastojao da izmeni rusku spolnju politiku i pre 11. septembra, ali da su mu teroristièki napadi pružili priliku da nametne svoju stragiju i da je on tu priliku iskoristio. Medjutim, mada potezi predsednika Putina nailaze na odobravanje na Zapadu, u Rusiji nisu baš svi oduševljeniu njima. Veæina analitièara smatra da Putin mora da se kreæe oprezno kako bi izbegao gnev u redovima svojih sopstvenih oružanih snaga i bezbednosnog establišmenta, koji imaju velike rezerve u pogledu bližih veza sa SAD. Timofej Bordaèov takodje ocenjuje da Putin ne bi trebalo da se zavarava da æe saradnja u borbi protiv terorizma automatski navesti SAD da izmene svoje spoljnopolitièke ciljeve u skladu sa željama Moskve. Ruski predsednik æe uskoro imati priliku da proceni u kojoj meri su se odnosi Rusije i SAD zaista suštinski izmenili. Protivraketna odbrana, širenje NATO-a, i Èeèenija æe gotovo sigurno biti u središtu pažnje sledeæeg meseca prilikom treæeg po redu susreta predsednika Putina i Buša u SAD.