”Tri godine nakon NATO intervencije, na Kosovu æe biti održani izbori pomoæu kojih æe Kosovo dobiti autonomnu samoupravu i biti ostvarena druga faza rešavanja statusa pokrajine, predviðena rezolucijom Ujedinjenih nacija broj 1224,“ rekao nam je jedan od uèesnika panel diskusije, bivši visoki funkcioner Stejt departmenta i specijalni izaslanik za Balkan, koji nije želeo da bude imenovan. Isti panelista je ukazao i na èinjenicu da æe i nakon novembarskih izbora administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu zadržati prilièno velika ovlašæenja. Nova skupština bi trebalo da izabere predsednika i premijera Kosova, koji æe imenovati devet èlanova svog kabineta.
No, misija Ujedinjenih nacija - UNMIK - æe nastaviti da upravlja resorima spoljne politike, odbrane, pravosuða i policije. UNMIK æe zajedno sa novom vladom Kosova odluèivati i o merama fiskalne politike. Administrator Ujedinjenih nacija æe takoðe i dalje imati pravo da zabranjuje zakone ili mere za koje oceni da nisu u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija o Kosovu. Ukratko, meðunarodna zajednica æe zadržati znaèajan upliv u poslovima Kosova. Po reèima pomenutog bivšeg izaslanika za Balkan, prva faza regulisanja samoupravnog statusa Kosova obavljena je nakon prošlogodišnjih lokalnih izbora. Jedna od pouka tih izbora, rekao je bivši amerièki zvaniènik, glasi da ubedljiva pobeda jedne stranke, odnosno Demokratskog saveza Ibrahima Rugove, ne doprinosi stabilizaciji prilika na Kosovu. Glavni razlog tome je, smatra on, što manje, ekstremistièke stranke, nisu stekle moguænost da uèestvuju u vlasti, makar na lokalnom nivou i koje su zbog toga - kako se izrazio - “odustale od demokratskih procesa, klizajuæi putem ekstremistièke agitacije i pobune u susednoj Makedoniji.”
Novembarski, skupštinski izbori biæe održani na osnovu izmenjenog izbornog zakona, po kome i stranke sa relativno malim brojem osvojenih glasova dobijaju mesta u novoj skupštini. “Ukoliko bi na izbore izašli svi registrovani srpski glasaèi”, ukazao je ovaj amerièki funkcioner, ”Srpska stranka bi sasvim sigurno bila druga po broju mesta u skupštini, bez obzira što verovatno ne bi dobila više od 15 do 20 odsto ukupnog broja glasova.”
Zakon o novoj skupštini Kosova predviða i druge modele, kojima se pruža izuzetno velika zaštita pravima manjina na Kosovu. Tako, skupštinski odbor koji odreðuje dnevni red zakonodavnog tela ima sedam èlanova, troje se biraju iz redova Albanaca, troje iz redova Srba i jedan je Rom. “Sasvim je moguæe da u tom odboru srpski èlanovi i predstavnik Roma budu u prilici da zajednièki znatno utièu na dnevni red zakonodavnog tela Kosova,” rekao je bivši amerièki zvaniènik. Meðutim, on je dodao da vlasti u Srbiji i dalje oklevaju da podstièu kosovske Srbe da uèestvuju na izborima, jer su nespremne da, kako je rekao, legalizuju proces sankcionisan rezolucijom Ujedinjenih nacija broj 1224, kojom se uspostavlja prelazni status Kosova, do konaènog rešenja tog pitanja.
Upitan da li konaèan status podrazumeva i moguænost nezavisnog Kosova, bivši visoki amerièki izaslanik za Balkan je rekao da to pitanje treba da bude rešeno u razgovorima izmedju Beograda i Prištine. “Za sada obe strane žele da Kosovo i dalje bude pod zaštitom K-FOR-a i Ujedinjenih nacija,” rekao je on, objašnjavajuæi dalje da albanska strana nema ekonomskih ni bezbednosnih moguænosti, niti pak institucionalnih kapaciteta da preuzme odgovornost za Kosovo, dok srpska strana ne prihvata da Kosovo više nije deo Srbije.”. Po oceni bivšeg amerièkog zvaniènika, za postizanje sporazuma o statusu Kosova biæe potrebno još pet do deset godina. Takoðe je napomenuo da obe strane znaju da integracija u evropske tokove, pored ostalog, zavisi i od rešenja teritorijalnih sporova, poput pitanja konaènog statusa Kosova.