U prvih nekoliko dana vojne kampanje zapadnoevropski lideri su stojali èvrsto uz Sjedinjene Države, a niko više nego britanski premijer Toni Bler:
”Niko od lidera ukljuèenih u ovu akciju ne želi rat. Ni jedna od naših zemalja ga ne želi. Mi smo miroljubivi ljudi. Ali znamo da se ponekad, da bi se zaštitio mir, mora iæi u rat.“
Iako je bilo protesta protiv bombardovanja, na ulicama Brisela, Londona i drugih evropskih gradova, evropski lideri nastavljaju da podržavaju odluku Vašingtona da uzvrati na prošlomeseène teroristièke napade. Èak i Francuska, tradicionalno bliska arapskom svetu i èesto sumnjièava prema ciljevima amerièke spoljne politike, kaže da podržava amerièku vojnu akciju. Ali predsednik Žak Širak je, uz pomoæ tumaèa, rekao da se rat protiv terorizma ne može oslanjati samo na vojna sredstva:
”Borba protiv terorizma je kompleksna i teška. Ona se mora voditi na nekoliko frontova, pored vojne akcije za uništavanje teroristièkih logora u Avganistanu. Moramo da zajednièki razbijemo teroristièke mreže svuda u svetu.“
Uprkos osetljivosti nemaèke prema uèešæu u bilo kakvoj medjunarodnoj vojnoj operaciji, kancelar Gerhard Šreder je, takodje uz pomoæ tumaèa, obeæao ono što je nazvao bezrezervnom podrškom akciji koju predvode Sjedinjene Države.
”Nemaèka je kao i Francuska spremna da uèestvuje ako to od nje bude traženo - naravno, delujuæi u okviru naših specifiènih ogranièenja. Vojne akcije su samo deo svetske borbe protiv terorizma, borbe koju potpuno podržavamo i odobravamo.“
Ali, u toj nemaèkoj podršci javile su se pukotine. Stranka zelenih, koja je u koaliciji sa Šrederovim socijal-demokratima, gaji izvesne rezerve u pogledu bombardovanja. U Francuskoj, u kojoj živi èetiri miliona muslimana, neki funkcioneri izražavaju strahovanja o moguæim domaæim posledicama onoga što nazivaju sukobom izmedju civilizacija izmedju zapadnog i islamskog sveta. Prema tome, koliko dugo æe Evropljani snažno podržavati amerièki vojnu akciju i koliko dugo æe koalicija ostati na okupu? Urednik evropske rubrike londonskog ”Fajnenšel tajmsa,“ Kventin Pil (Quentin Peel), smatra da æe opstanak koalicije zavisiti od toga šta æe biti sledeæi korak Vašingtona:
”Mislim da æe ona potrajati tokom ove, moglo bi se reæi, prve faze akcije u Avganistanu, koja je besumnje okrenuta protiv bin Ladena. Pravo pitanje æe se pojaviti tokom druge faze. Na primer, da li æe ona obuhvatiti Irak? Ako obuhvati Irak mislim da æe Evropljani sasvim ozbiljno poèeti da se kolebaju.“
Kventin Pil kaže da bi dokazi da je Irak na neki naèin odgovoran za napade na Sjedinjene Države morali da budu veoma jaki, ako Vašington želi da stekne evropsku podršku za potez protiv Bagdada. Ovo gledište deli i profesor Džerom Šeridan (Jerome Sheridan), koji vodi briselski centar Amerièkog univerziteta u Vašingtonu. On kaže da buduænost koalicije zavisi od toga da li æe Sjedinjene Države odluèiti da prošire svoje vojne akcije van granica Avganistana:
”Ako, na primer, Sjedinjene Države odluèe da napadnu ciljeve u Iraku, to æe, skoro sigurno, zabiti klin izmedju Sjedinjenih Država i barem nekih od evropskih saveznika. Pri tom najviše mislim na Francusku, koja se tradicionalno zalaže za popuštanje prema iraèkom režimu. Ali, ako Sjedinjene Države ogranièe svoje vojne akcije na Avganistan i nastave da se konsultuju sa evropskim saveznicima, ne vidim razlog zašto koaicija ne bi opstala još neko vreme.“
Belgijski premijer Gij Verhofštat, èija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom, kaže da æe on i njegove kolege, šefovi evropskih država i vlada, kada se u petak nadju u belgijskom gradu Gentu, insistirati da amerièka vojna akcije ostane strogo usmerena na one za koje je dokazano da su odgovorni za teroristièke napade 11. septembra.