Americki vojni funkcioneri su - kako se navodi u amerikim listovima - nedavno vodili razgovore sa pakistanskim vojnim funkcionerima o bezbednosti pakistanskog nuklearnog oruzja. Pakinstanski funkcioneri nisu, medjutim, potvrdili da su takvi razgovori vodjeni. Predstavnik pakinstanskog ministarstva inostranih poslova Riaz Mohamed Kan je naglasio da je pakistansko nukelarno oruzje zasticeno:
“Dozvolite mi da naglasim sto vise mogu da su nasa nuklearna sredstva osigurana. Ona su pod visestrukim nadzorom i ne bi trebalo biti razloga za bilo ciju zabrinutost.”
Veruje se da Paksitan poseduje dovoljno materijala pogodnog za fisiju da proizvede oko trideset nuklearnih bombi. Pakistan ima takodje dve nuklearne elektrane, jednu izgradjenu uz pomoc Kanade, a drugu uz pomoc Kine. Bezbednost je - kako je izvesteno - povecana u obe nuklearke posle teroristickih napada 11. septembra u Sjedinjenim Drzavama. Profesor fizike Pervez Hudboj, sa Univerziteta Kaid-i-Azam, koji proucava programe proizvodnje nuklearnog oruzja u Pakistanu i Indiji, ukazuje da su mere za zastitu nuklearnog oruzja u ovom trenutku dobre u obe zemlje:
“Rekao bih da u ovo vreme ni Indija ni Pakistan nisu postavili bojeve glave na svoje rakete i da se oslanjaju uglavnom na avione kao nosace raketa. Stoga se pretpostavlja da postoje razne bojeve glave u raznim vazduhoplovnim bazama rasporedjenim sirom obe zemlje. Pretpostavlja se da u Pakistanu ima od tri do sedam takvih baza koje su strogo cuvane. Pored toga, jezgra nuklearnog oruzja su odvojena od spoljnog visoko eksplozivnog omotaca te ne mogu biti lansirana. “
Nuklearni materijal u Pakistanu je - po recima profesora Hudboja - pod strogom kontrolom oruzanih snaga koje predvodi vojni vladar, general Pervez Musaraf. U tim oruzanim snagama nema nagovestaja nezadovljstva zbog odluke generala Musarafa da podrzi medjunarodnu koaliciju u suceljavanju sa Talibanom zbog odibjanja Talibana da izruci teroristu Osamu bin Ladena. Profesor Hudboj, medjutim, smatra da bi dugotrajan vojni sukob medjunarodne koalicije sa Talibanom u Avganistanu mogao dovesti do rascepa u pakistanskoj vojsci, sto bi bio najgori slucaj:
”Sve dok pakistanska vojska bude ujedinjena pod generalom Musarafom, promena statusa nije verovatna, ali bi dogadjaji mogli uzrokovati promenu. Kosmarni scenario je da bi moglo doci do rascepa u vojsci, u kom slucaju bi neki ljudi koji kontrolisu nukelarno oruzje mogli odluciti da bi bilo bolje da se to oruzje smesti drugde ili upotrebi drugde. Usled toga, ukoliko bi doslo do rascepa u vojsci, koji u ovo vreme nije verovatan, nuklearno oruzje bi moglo biti van kontrole pakistanske drzave. “
Cak i pre krize u tom regionu, napetost zbog nukelarnog oruzja je bila velika. I Pakistan i Indija, koji su vodili tri medjusobna rata od sticanja nezavisnosti pre pet decenija, odbijaju da potpisu medjunarodni sporazum o opstoj zabrani nuklearnih proba. Obe zemlje takodje rade na proizvodnji dugometnih raketa sposobnih da nose nuklearne bojeve glave. Dok neki strucnjaci upozoravaju da bi vojni konflikt u Avganistanu mogao prouzrokovati rascep u pakistanskoj vojsci, napetost zbog nuklearnog oruzja u tom regionu ponovo raste.