Veruje se da saudijski begunac, Osama bin Laden, lièno poseduje više od tri stotine miliona dolara. Deo tog bogatstva mozda potièe od njegove porodice, koja poseduje veliku graðevinsku firmu u Saudijskoj Arabiji. Takoðe se veruje, da je osamdesetih godina bin Laden ostvario veliku zaradu od saradnje sa avganistanskim pobunjenicima, koji su dobijali izdašnu amerièku pomoæ za ustanak protiv bivšeg Sovjetskog saveza. Bivši amerièki ambasador u Pakistanu, Robert Oukli (Oakley), kaže da bin Laden sada dobija novac iz razlièitih izvora: “Bin Laden je veoma bogat, ali sredstva dobija i iz drugih izvora. Postoji veliki broj veoma, veoma bogatih Muslimana, koji su i dalje spremni da finansiraju bin Ladenovu organizaciju, što su i ranije radili. To mu je glavni izvor novca, uz sopstveno bogatstvo, koje se znatno smanjilo.“
Kako je izvešteno, bin Ladenova finansijska mreža poèiva na kompanijama rasutim po mnogim zemljama, ukljuèujuæi Tunis, Kipar i Švajcarsku. Smatra se da se radi samo o fiktivnim firmama, preko kojih se vrši pranje novca njegovih sledbenika na Bliskom Istoku, u Africi i muslimanskim zajednicama u Evropi. Na primer, kiparska vlada je demantovala da se Kipar koristi kao bin Ladenovo finansijsko utoèište, dok je jedan èlan upravnog odbora kompanije el Takva u Švajcarskoj, demantovao svaku povezanost sa terorizmom, i naglasio da ta kompanija pomaže u finansiranju poljoprivrednih i obrazovnih programa u zemljama u razvoju. Saradnik vašingtonskog Foruma za meðunarodnu politiku, Erik Melbi, izjavio je da bi pronalaženje i zamrzavanje sredstava bin Ladena i njegove mreže Al Kaida, što u prevodu znaci “baza”, bio težak ali ne i nemoguæ zadatak: “Kao što smo se uverili u prošlonedeljnim napadima, radi se o dugotrajnoj i odlièno isplaniranoj operaciji, za èiju realizaciju su bila neophodna velika sredstva. Smatram da æe biti neophodan veoma složen napor da se prodre u njihovu komunikacionu mrežu, jer je oèigledno da su u stalnom kontaktu, i da prebacuju novac kako kome treba. Postoje verovatno odabrane zemlje u kojima ne tako poštene liènosti ne slede bankovne propise, koji su veoma striktni u razvijenim državama.“
Ambasador Oukli je rekao da Sjedinjene Države sa još nekim zemljama, veæ neko vreme pokušavaju da utvrde bin Ladenove transakcije, i dodao da navodni voða terorista koristi neuobièajene naèine za prikrivanje novca i njegovog kretanja. Struènjak za meðunarodnu privredu u Veæu za odnose sa inostranstvom, Karolin Atkinson, oèekuje da æe biti usvojen novi zakon, kojim treba da se pomogne amerièkoj vladi da spreèi pranje novca. Ona dodaje da striktnija ogranièenja bankarskog sistema možda nece pomoci da se pronaðe novac koji se prebacuje ilegalnim nekonvencionalnim naèinima i pri tom ukazuje na sistem transakcija nazvan HAVALA, koji se èesto koristi na Bliskom istoku, a zasniva se na liènom poverenju: “Želim da vam nešto platim, a živimo u razlièitim zemljama. Zato odem kod treæeg lica, i njemu dam novac. On onda obavesti kolegu u toj drugoj zemlji da vas isplati. Ništa nije prošlo kroz banku. Ne postoji transakcija izmeðu dve zemlje, koja bi mogla da nagovesti tu transakciju. Naravno, mora da postoji saglasnost u okviru HAVALE, izmeðu onih koji prime novac, i onih koji taj iznos isplate trecem licu.“
Karolin Atkinson navodi da se instrukcije o transakciji mogu obaviti preko telefona, faksa, ili lièno, a o svemu tome nema pisanog traga. Zbog napada na Svetski trgovinski centar i amerièki Sekretarijat za odbranu, Karolin Atkinson oèekuje da æe mnoge zemlje, izmeðu ostalih Sjedinjene Države, Nemaèka i Švajcarska, zapoèeti intenzivnu debatu o tome kako da usaglase želju o privatnosti finansijskih transakcija, sa potrebom da se predupredi zloèinaèka i teroristièka delatnost.