Ovo je najveæa istraga u amerièkoj istoriji. Federalni istražitelji preturaju stotine hiljada tona ruševina Svetskog Trgovinskog Centra i Pentagona, kako bi prikupili komadiæe dokaza koji bi trebalo da im pomognu da identifikuju mrtve i dodatno rasvetle teroristièke aktivnosti. Struènjak za sudsku medicinu, Lorens Kobilinski sa univerziteta grada Njujorka, kaže da je ovo poduhvat ogromnih razmera.
KOBILINSKI: Ova kriminalistièka istraga ne nalièi ni jednoj ranijoj istrazi. Razmere ove istrage su toliko velike, da je teško naæi reèi koje bi taèno opisale težinu i složenost situacije.
Najbolji dokazni materijal koji se može dobiti iz brda ruševina su tela poginulih i prateæa dokumenta. Što su ovi materijali kompletniji to bolje. Tako je, prema Koblinskom, pasoš jednog od terorista pao nekoliko blokova daleko od Svetskog Trgovinskog Centra.
KOBLINSKI: Papiri, dokumenta to su vrste dokaza koji su istražiteljima potrebni kako bi otkrili ima li ièega što ukazuje na poreklo napada. Pored ovoga ima jako puno liènih stvari koje bi porodice nastradalih želele da dobiju.
Eksplozije aviona i rušenje dve velike zgrade je dovelo do spaljivanja ili komadanja velikog broja tela. Iz tih razloga istražni organi, kako kaže Tod Brk sa Radford univerziteta u Virdžiniji, moraju da se koncentrišu na najmanje moguæe ostatke.
BRK: Kada to kažem mislim na dlake iz kose, tkiva, krv. Možda æe morati da se služe zubnim otiscima. Zbog požara visoke temperature možda neæe naæi otiske prstiju.
Samo jedan zub je dovoljan da se osoba identifikuje. Ali ako nema takvih dokaza, istražni organi moraju da se koriste genetskom analizom kose, tkiva i krvi. Da bi u tome uspeli, oni moraju da ih porede sa primercima dezoksi-ribo-nukleinske kiseline koji su ostavljeni još za života. U sluèaju lica koja su bila na službi u oružanim snagama, takva dokumentacija veæ postoji. Što se ostalih poginulih tièe, prema reèima struènjaka za genetski identitet Artura Ajzenberga iz Centra za medicinske nauke univerziteta u Severnom Teksasu, istražni organi traže od rodbine da im dostavi liène stvari poginulih.
AJZENBERG: Traže donji veš, èetke za kosu, koverte koje je poginula osoba liznula radi lepljenja, a sve to kako bi izvukli direktne biološke primerke koje æe onda upotrebiti za uporedjenje sa pronadjenim ostacima.
Kada nema takvih dokaza, uzima se genetski materijal rodbine i to je najpoželjnije krv ili sluz iz usta. Mesta gde su avioni udarili nisu jedine lokacije koje se pretražuju. Tod Brk, sa Radford univerziteta, kaže da istražitelji prikupljaju dokaze i sa mesta širom Sjedinjenih Država za koja se veruje da su na njima boravili teroristi.
BRK: Ako utvrdite gde su bili, možda æete uspeti da nadjete njihove saradnike. Ako je fizièki dokaz bio u neèijem stanu ili hotelskoj sobi, ili ako ga je koristilo više osoba, onda je još neko upleten ili je bar imao kontakt sa osobom koju istražujemo. Tada želite da saznate šta oni znaju.
U centru za medicinske nauke univerziteta u Severnom Teksasu, Artur Ajzenberg kaže da su amerièki forenzièari širom zemlje ponudili pomoæ federalnim istražiteljima. Lorens Kobilinski, sa gradskog univerziteta u Njujorku, kaže da - zbog teške prirode tragedije – identifikacija možda nikada neæe u potpunosti uspeti.
KOBILINSKI: U pitanju je verovatno nekoliko stotina hiljada delova ljudskih tela. Naravno, ja verujem da niko u stvari ne razume bol porodica pošto æe one još dugo vremena èekati da bi saznale jesu li njihovi najdraži zaista poginuli.
Gospodin Kobilinski oèekuje da æe se naporan rad na izvlaèenju poginulih, kao i proces identifikacije razvuæi do veæeg dela iduæe godine.