Nakon teroristièkih napada na Svetski Trgovinski Centar u Njujorku i Pentagon u Vašingtonu, rasplamsava se debata o tome kako najefikasnije izaæi na kraj sa teroristima u otvorenom i demokratskom društvu. Drugim reèima, koliko novih ovlašæenja je potrebno dati saveznim agencijama i koliko æe ta ovlašæenja zadirati u ustavom zagarantovane slobode.
Kongres bi uskoro trebalo da raspravlja o tome da li da se federalnim agentima daju šira ovlašæenja za prisluškivanje telefonskih razgovora, nadziranje elektronske pošte, pravo da privode i pritvaraju na duži rok strance koji u zemlji borave legalno ili ilegalno. Borci za gradjanska prava su zabrinuti da bi smanjenje ustavno zagarantovanih prva na privatnost predstavljalo opasnost za sve, a istovremeno i pobedu za teroriste. Donosimo pregled razlièitih vidjenja ovog problema.
S jedne strane, veliki broj novina piše da je u trenucima krize, poveæanje ovlašæenja snagama javnog reda, posebno protiv terorizma – opravdano. Oni koji se ne slažu tvrde da, kada se ta ovlašæenja jednom daju, onda se teško oduzimaju kada kriza prodje. On napominju da bi, u sluèaju kada proširena ovlašæenja sprovode pre-ambiciozni agenti, ona mogla lako da budu zloupotrebljena.
Pregled poèinjemo komentarom lista Honolulu Advajzer, sa Havaja, u kojem se kaže da “Oštrije mere bezbednosti ne smeju da naruše slobode”: "Nakon prošlo-nedeljnih napada Amerikanci su se, najèešæe dobrovoljno, odrekli nekih sloboda i pogodnosti u ime bezbednosti. Sada strpljivo èekamo u redu i spremno pokazujemo naša dokumenta kada nam to zatraže. Skoro bez rezerve prihvatamo prisustvo naoružanih snaga bezbednosti oko sebe. Amerikanci su uvek bili spremni da žrtvuju neke od liènih sloboda kada je to bilo zarad opšteg dobra. Drugih promena æe, sigurno, biti. Ali Kongres bi trebalo da zahteva da se one sprovode sa pažnjom i posle neophodne rasprave. Ne možemo da teroristima pružimo to zadovoljstvo da njihov legat bude gubitak sloboda koje Ameriku èine snažnom." U Majamiju, na jugu Floride, Majami Herald donosi opreèan stav: "Mada je zelja zakonodavaca da preduzmu trenutnu i snažnu akciju protiv terorizma možda ogromna, Kongres i predsednik se moraju odupreti iskušenju da izglasaju preostre anti-teroristièke mere koje bi gušile gradjanske slobode. Možda je republikanski senator iz Misisipija i vodja senatske manjine, Trent Lot, najbolji primer pre-ambicioznog rasploženja, kada kaže – ”Kada ste u ovakvoj vrsti sukoba, kada ste u ratu, gradjanske slobode imaju drugaèiji tretman.“ Mi se ne slažemo. U vašingtonskoj atmosferi koja lièi na rat, ovakav naš stav možda zvuèi kao jeres, ali je u stvari najèistiji oblik patriotizma. Predsednik i Kongres žure da rasprostru anti-teroristièku mrežu previše široko, a u tim naporima oni ugrožavaju dragocene gradjanske slobode i principe zakona koji su smisao ove nacije."
Na srednjem zapadu, u Ohaju, dnevnik Kolambus Dispeè kaže da je ravnoteža jako važna: "Uskoro æe administracija predsednika Buša uputiti Kongresu paket zakona zamišljenih da organima reda pruže efikasnija sredstva za suzbijanje terorizma. Predlozi æe sadržavati proširena ovlašæenja za prisluškivanje telefonskih razgovora, pritvaranje stranih državljana kao i praæenje osumnjièenih za pranje novca. Kongres bi trebalo hitno da razmotri ove predloge i – ako su korisni i nisu u suprotnosti sa ustavom garantovanim pravima - trebalo bi da ih prihvati."
Još uvek smo u Ohaju, gde se dnevnik Bikon Džornel, koji izlazi u gradu Ejkornu, priseæa anti-komunistièke panike iz devetsto dvadesetih, za koju kaže da je donela “više štete nego koristi”. Kalifornijski San Dijego Junion Tribjun kaže da “Obaveštajni krugovi traže veæa ovlašæenja”, a Èikago Tribjun podržava tu ideju: "U vreme rata, neki ljudi smatraju da su ljudska prava luksuz bez koga se može. Borci za gradjanska prava moraju da shvate da u pravoj krizi valja preduzeti neke korake koji obièno ne bi bili dozvoljeni."
I na kraju, dnevni list San Francisko Kronikl se ne slaže sa tim razmišljanjem: "U jeku opravdanog, neobuzdanog gneva, ova zemlja bi mogla da preduzme akcije zbog kojih bi kasnije žalila. Zemlja želi da brzo i odluèno odgovori na napade u Njujorku i Vašingtonu. Ipak, èlanovi Kongresa bi trebalo da ostanu hladnih glave u ovim trenucima nezadovoljstva i gneva, i da sebi postave teška pitanja u vezi sa svakim pojedinaènim predlogom za proširenje ovlašæenja snagama bezbednosti. Oni moraju da shvate da i amerièki ustav treba braniti."