Amerièki istraživaèi kažu da je odredjena grupa gena verovatan razlog što neki ljudi žive 100 godina I duže. Istraživaèi su objavili studiju, koja je obavljena na uzorku od preko 300 jako starih ljudi, a koja ukazuje na postojanje gena dugoveènosti. Ovi geni još uvek nisu otkriveni, ali naucni dopisnik Glasa Amerike, Dejvid Mek Eleri izveštava da su istraživaèi uspeli da ih lociraju u specificnom delu genetskog materijala.
Na to hoæete li doživeti duboku starost izgleda da ne utièe samo kako se brinete o sebi. Izgleda da je potrebno da budete dovoljno sreæni da imate i genetsku predispoziciju za dugoveènost. Doktor Tomas Perls, iz bostonske bolnice Bet Izrael, kaže da geni verovatno utièu na dugoveènost, pošto su nasledni: “Stogodišnjaka je jako malo, obièno po jedan na svakih 10 000 stanovnika. Zato, ako otkrijete grupu stogodišnjaka u jednoj porodici, to onda mora da ima veze sa genetikom”.
Ovaj broj je neuporedivo manji od oko 1000 gena za koje su nauènici ranije mislili da utièu na dužinu ljudskog života. Zašto tako malo? Starenje je jako kompleksan odnos izmedju hiljada gena i naše okoline. Da bi se živelo 20 do 25 godina duže od onoga što se smatra proseènim životnim vekom, verujemo da je potrebno da postoji i odredjena predispozicija za duzi opstanak. A to u stvari znaci da postoji jedan mali broj gena koji usporavaju starenje. O kojim se genima radi još uvek nije poznato. Istraživaèi kažu da su potrebna istraživanja još puno porodica stogodišnjaka kako bi se utvrdile fine genetske razlike koje njima daju dugoveènost. Izvršni direktor Instituta za istraživanje starenja, doktor Hauard Filit, veruje da ti svakako imaju veze sa otpornošæu na bolesti, posebno one vezane za starost… Geni proizvode proteine koji prenose uputstva širom organizma. Doktor Filit kaže da æe otkriæe ovog ili ovih gena verovatno dovesti do otkriæa lekova koji æe biti u stanju da imitiraju efekte koje ovi proteini imaju u organizmu ljudi. Ipak on ne stavlja znak jednakosti izmedju takvih lekova i “veène mladosti”: “Ti ljudi imaju više od 100 godina – oni nisu mladi ni po kom merilu. Oni su onemocali, ne trèe maratone”.
Doktor Perls kaže da njegova grupa ne traga za receptom za “vecnu mladost” veæ za receptom za bezbolno starenje: “Ako bismo mogli da radimo I živimo kao ovi stogodišnjaci, to bi bio uspeh za sve nas. To bi bilo divno”.