Zainteresovanost za istoriju Afroamerikanaca sve je veća među pripadnicima svih rasa, pa je tako februar, inače mesec crnačke istorije, idealno vreme da se širom Sjedinjenih Država otvore muzeji, koji će se baviti tom tematikom.
<!-- IMAGE -->Na 50. godišnjicu jednog od događaja koji su obeležili istoriju Afroamerikanaca, otvorena su vrata restorana u kojem se 1960. odigrao čuveni protest za građanska prava. Ovaj muzej odaje poštu svima koji se bore za rasnu jednakost u Sjedinjenim Državama i najnoviji je među sve većim brojem muzeja crnačke istorije otvorenim u poslednjih 20 godina.
"To je naša šansa da oživimo istorijski momenat u vremenu i prostoru, a da to nije u knjizi. To čini istoriju stvarnom", ističe izvršna direktorka muzeja, Amelija Parker.
Parker rukovodi Muzejom međunarodnih građanskih prava u Grinsborou, čija je izgradnja koštala 23 miliona dolara. Ona očekuje da će muzej svake godine posetiti i do 200 hiljada posetilaca, koji će lokalnoj privredi doneti milione dolara.
"S porastom kulturnog turizma, kao jedne od uzbudljivijih grana turističke industrije, ovo će biti mesto na istočnoj obali koje će privući ljude iz svih krajeva sveta", kaže Parker.
Od kada je otvoren 1991. godine, Muzej nacionalnih građanskih prava u Memfisu, u državi Tenesi, posetilo je preko dva i po miliona ljudi. Muzej se nalazi u motelu Lorejn, gde je ubijen dr Martin Luter King. Delon Džonson i Vinsent Heris došli su čak iz Teksasa da bi naučili nešto više o crnačkoj istoriji.
"Podstiče me da naučim više kako bih bio obrazovaniji i unapredio sebe. Što više znam, više mogu da prenesem svojoj deci, koja to isto mogu da urade za svoju generaciju, što znači da znanje neće nestati s vremenom", smatra Heris.
"Postoji neka nova zainteresovanost da se uhvatimo za nešto čvrsto. Želimo nešto čvrsto, nešto što ćemo razumeti i što će nam pomoći da razumemo našu prošlost, a što će ljudima omogućiti da shvate gde se sada nalazimo", objašnjava predsednica muzeja u Memfisu, Beverli Robertson.
<!-- IMAGE -->Loni Banč, direktor Nacionalnog muzeja Afroameričke istorije u okviru Smitsonijanove zadužbine u Vašingtonu, koji bi trebalo da bude otvoren 2015. godine, smatra da ovakvi muzeji širom zemlje pomažu ljudima da nauče o nacionalnoj istoriji kroz lokalnu percepciju.
"Dopada mi se ideja da sve više zajednica prihvata svoju istoriju, posebno afroameričku istoriju. Što više ovakvih muzeja i što se više ovih važnih priča prenese, bolje ćemo razumeti ko smo mi kao Amerikanci, kao i da je promena moguća", kaže Banč.
Ljudi koji upravljaju muzejima crnačke istorije kažu da se ne takmiče za turiste, već da zajednički rade na tome da omoguće posetiocima što potpunije i bogatije iskustvo.