Na današnji datum pre pet godina, više od dve stotine hiljada ljudi je poginulo u katastrofalnom cunamiju koji je izazvao zemljotres jačine 9,1 stepeni, koji je razorio cele delove juga Azije. Jedno od najteže pogođenih područja je bila pokrajina Aceh, u severnoj Indoneziji. Aceh je pre cunamija bio zatvoren za svet, jer je gotovo 30 godina bio poprište građanskog rata. Međutim, katastrofalna nepogoda je ujedinila ljude u tuzi i doprinela prekidu borbi i obnovi regiona. Obnova je danas gotovo završena, ali mnogi koji su preživeli su se izmenili zauvek.
U gradu Banda Aceh, ekipe radnika i dalje obnavljaju puteve uništene u cunamiju pre pet godina. Ali milijarde dolara uložene u rekonstrukciju su uglavnom potrošene i grad izgleda da se vratio u normalno stanje. Ipak, tu su i dalje ostaci razaranja koje je izazvao cunami. Ruševine bolnice i masovna grobnica postaju spomenici za posetioce kao što je Hadidža iz grada Medana.
„Šta god uradite, to je drugačija sila koja je iznad ljudskih bića.“
U cunamiju je poginulo više od 160 hiljada stanovnika Aceha. Još 40 hiljada je stradalo u Tajlandu, Indiji i Šrilanki. Ipak, razaranje i dolazak međunarodne pomoći, doveli su do pomirenja separatističkih pobunjenika i Indonežanske vlade. Posle manje od godine, građanski rat koji je počeo 1976, bio je gotov. Mnogi preživeli kažu da su se i oni promenili zauvek. 17-ogodišnji Adi Sartija deluje bezbrižno igrajući fudbal sa svojim drugarima, ali kada ga pitate o cunamiju, povlači se u sebe. Adi kaže da je sećanje bolno, jer je izgubio mnogo bliskih drugova.
Muzej cunamija u Banda Acehu želi da ljudi zapamte i izađu na kraj sa svojim gubicima. Na mnogim slikama je predstavljen užas i agonija koje su ljudi osetili tog dana. Kustos Mervan Jusuf kaže da su mnogi umetnici žrtve cunamija. On ističe da su to slike sa osećanjima, da svaka slika sadrži emocije. Dok je cunami nosio sve pred sobom, Rita Mutija se popela na krov svoje kuće. Ona kaže da nije mislila da je to kraj sveta, ali je mislila da je njoj došao kraj.
Ali onda je ribarski brodić, koji je sada na krovu komšijske kuće, doplovio i spasao je. Mutija kaže da je mnogo ljudi poginulo, ali da je mnogo više onih koji su preživeli cunami koji više ne uzimaju život zdravo za gotovo.