Švedska, koja je 1. jula preuzela rotirajuće predsedništvo Evropske unije, jedna je od najvećih zagovornica proširenja i dublje integracije unutar tog bloka. U razgovoru za Glas Amerike, ambasador Švedske u Vašingtonu, Jonas Hafstrem prvo je govorio o izgledima zemalja zapadnog Balkana za učlanjenje.
Ambasador Hafstrem kaže da zemlje zapadnog Balkana, koje naziva evropskim zemljama, imaju otvoren pristup učlanjenju. Međutim taj proces nije ni brz ni jednostavan, upozorava on:
„Svaka evropska zemlja ima pravo da podnese zahtev za pridruživanje. Tada je na Evropskoj Uniji i evropskom parlamentu da prihvate otpočinjanje pregovora o asocijaciji. Tako je bilo sa Hrvatskom i Turskom -- većina članica Unije i članova evropskog parlamenta dala je podršku tim pregovorima. Pored toga, zemlje koje žele prijem moraju da pokažu da poštuju evropska pravila i norme. To je očigledno proces koji zahteva vreme, ali koji podstiče i unutrašnji preobražaj. Neke zemlje bi pod stranim pritiskom verovatno brže sprovodile reforme, ali od toga je mnogo važnije da njihova društva budu istinski opredeljena, kako za evropsko članstvo, tako i za uvođenje evropskih standarda. Mnogo toga je vezano za izgradnju državnih institucija, koje moraju da budu funkcionalne. Takođe je potrebna transparentnost. Stanje ljudskih prava mora da bude pozitivno. Potrebno je, zatim, ukinuti smrtnu kaznu i druge slične stvari. Sve to iziskuje vreme. Ali uzmite za primer tri baltičke države, Letoniju, Estoniju i Latviju, koje su bile pod Sovjetskim Savezom. Svi su govorili da će one biti test za učlanjivanje u Evropsku Uniju i NATO. I evo, sve tri su postale članice te dve organizacije.“
Po rečima ambasadora Hafstrema, ne postoji "brzi voz“ do Evropske Unije.
„Ne postoji brza traka, pa ona nije postojala ni za Švedsku. I ona je morala da čeka. Bilo je članica koje su se mrštile na neutralne Šveđane, za koje se postavljalo pitanje da li su zaista Evropljani. Setite se Velike Britanije. I ona je godinama čekala na učlanjenje, zbog Francuske koja je zaustavljala njen prijem. Španija je čekala punih devet godina. Svako proširenje vezano je za izvesne poteškoće, koje treba prevazići, pa je zato najbolje zauzeti drugoročnu perspektivu. Ponavljam, u svemu tome najvažnija je motivisanost ljudi za preobražaj društva. Što je brži preobražaj, to je brže učlanjenje.“
Upitan kada bi Srbija mogla da očekuje pridruživanje, ambasador Hafstrem je rekao da je preduslov za to predaja haškog optuženika Ratka Mladića.
„Tu je stav Evropske unije vrlo poznat i jasan. Mislim da će tu obavezu Srbija na kraju ispuniti. No, moram da primetim da je vlada Srbije danas verovatno najizrazitije zapadno orijentisana od svih drugih vlada u regionu zapadnog Balkana. Došlo je do dramatičnog zaokreta. Mislim da će zahvaljujući tome mnogo toga moći da se dogodi. Nedavno sam u novinama pročitao da bi Mladić možda mogao da bude uhapšen do kraja godine. Sve zavisi od srpskih vlasti. Ali važno je da, bez obzira na zahteve Evropske Unije, Srbija i dalje želi da budu deo evropskog bloka. Mislim da su u Beogradu takođe shvatili da ne postoji nikakva brza traka, nego da je ključ svemu uvođenje i poštovanje evropskih standarda," zaključio je ambasador Hafstrem.