O
ekonomskim previranjima u Evropi razgovarali smo sa Džonom Halsmanom, ekspertom za transatlantske veze u
Nemačkom Savetu za spoljnopolitičke odnose u Berlinu.
Po
rečima Džona Halsmana, vodeće evropske zemlje su sve doskora smatrale da će
izbeći finansijsku krizu koja je zahvatila Sjedinjene Države, jer su verovale
da je za razliku od američkog njihov ekonomski model imun od takvih škova. Međutim, kaže Džon Halsman, ovonedeljni udar
na evropskim berzama poljuljao je osnove takvog razmišljanja.
»Trenutno
Francuska prolazi kroz recesiju, Irska takođe, Britanija je u velikim
ekonomskim
teškoćama, a i Nemačku je pogodila recesija. Evropljanima je postalo sasvim jasno da se
malo toga moglo izbeći, jer smo svi delovi jedinstvenog ekonomskog
sistema. Mnogi Evropljani veruju da je
za sadašnju krizu isključivo kriva Amerika, međutim, ja bih podsetio da je
posle Drugog svetskog rata Evropa postala bogatija nego što je ikada sanjala
zahvaljujući Sjedinjenim Državama.
Krize su sastavni deo kapitalizma i one se pojavljuju svake dve
decenije. Ovog puta zadesila nas je
pozamašna kriza, ali smatram da je odricanje od kapitalizma koje se ovih dana
moglo čuti u evropskim zemljama, preterana reakcija.»
Halsman
kaže da je malo verovatno da će Evropska Unija uspeti da koordiniše paket mera
sličan američkom planu za spasavanje finansijskog sektora.
«Koliko
god da je taj posao složen, u Americi je bilo mnogo lakše postići dogovor oko
plana za saniranje finansijskih tržišta.
Sekretar za finansije, Henri Polson je bio u stanju da organizuje
demokratske lidere u Kongresu, Nensi Pelosi i Harija Rida, kao i predsednika
Buša i direktora Uprave federalnih rezervi Bena Bernankija, da zajednički rade
na izradi potrebnog paketa. Dvadeset
sedam evropskih zemalja to jednostavno ne mogu da postignu. Pored toga, iako sve evropske ekonomije trpe
teškoće, one se nalaze u različitim fazama razvoja i različitog su karaktera.»
Halsman
se osvrnuo i na geostrateške posledice krize kroz koju prolaze zapadne
ekonomije.
«Evropljani
već godinama žele da svet postane multipolaran i evo sada to imamo. Mislim da
je iluzorno verovati da će Sjedinjene
Države moći da preduzimaju bilo kakvu novu avanturu. Amerika će i dalje biti prva među jednakima, ali sa mnogo manje
prostora za manevrisanje. Takođe verujem da je neokonzervativni momenat
prošao. Irak je bio prvi udarac
neokonzervativnoj politici, koju je sada dokrajčila ova fiskalna kriza.»
Naš
sagovornik predviđa da će transatlantski partneri u narednom periodu ekonomskih
previranja sprovoditi, kako se izrazio, minimalističku spoljnu politiku. Više neće biti velikih projekata niti
velikih poteza, dodaje on. Dalje
proširenje Severnoatlantskog saveza i Evropske Unije biće odgođeno za dogledno
vreme, zaključio je Džon Halsman, ekspert u Nemačkom Savetu za spoljnopolitičke
odnose u Berlinu.
