Povodom glasanja u Generalnoj skupštini UN o zahtevu Srbije da Medjunarodni sud pravde oceni legalnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kolega Branko Mikašinović je razgovarao sa saradnikom konsultantske firme TMS i političkim analitičarom, Obradom Kesićem.
Obrad Kesić: Mislim da je vrlo bitno da se kaže da je ovo glasanje u Ujedinjenim nacijama samo deo strategije koju Srbija treba da izgradi u pogledu Kosova. Pitanje Kosova nije pitanje u vakuumu, već je povezano sa drugim interesima Srbije. Na primer, sadašnja vlada se izjasnila da je za brzu integraciju u Evropsku uniju. Ako to želi da postigne, moraće da koristi sve moguće adute u odnosu na članice EU i Ameriku. U ovom kontekstu vidimo da je politika uslovljavanja ojačana od formiranja ove vlade, pošto se ne priznaje da su potezi Beograda povučeni iz principa ili nekog uverenja, nego se jednostavno pripisuju politici uslovljavanja, tako da su mnoge zemlje koje su bile spremne na kompromis da bi podržale Srbiju radi brže integracije u EU, sada zauzele stav koji ukazuje da je bolje pritisnuti Srbiju dok ne ispuni sve uslove koji se nameću. Problem je to što niko nezna gde je kraj tog spiska uslova i šta taj spisak suštinski sadrži, odnosno da li neko jasno zna šta bi Srbija sve trebalo da postigne da bi se rešila tog pitanja i bila brzo integrisana u EU. U ovom momentu, u vreme svetske ekonomske krize, koja je zahvatila i Evropu, malo je smešno govoriti o brzom ulasku u EU. S obzirom na ekonomsku krizu, realno je proceniti da će taj proces biti daleko teži i duži."
Glas Amerikea: Da li je pirznavanje nezavisnosti Kosova od stane Srbije predulsov za ulazak te zemlje u Evropsku uniju?
Obrad Kesić: Što se tiče priznavanja Kosova, ministri pojedinih zemalja koje su priznale Kosovo su već direktno rekli da očekuju da će Srbija morati da prihvati realnost, što znači da je Kosovo nezavisno. Ako je to uslov za ulazak u Evropsku uniju, Srbija će morati da izradi strategiju i prihvati da problem, što se tiče integracije sa EU, nije jedino saradnja sa Hagom, već i pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova. Uz to, neki su već postavili pitanje uticaja i odnosa koje Rusija ima sa Srbijom, što se takodje postavlja kao neki novi uslov. Ukazuje se da bi Srbija morala da ima neku distancu prema Rusiji i da suzbije ruski uticaj u Srbiji, da li ekonomski ili politički, što nije bitno i mislim da realno govorimo o spisku uslova koji se svaki dan širi. S obzirom da je sadašnja pozicija Srbije prema EU slaba, može se očekivti da i manja, sporednija pitanja postanu nekakvi uslovi u odnosima sa EU.
Glas Amerike: Kakav bi mogao da bude stav predstojeće administracije prema Srbiji i Kosovu?
Obrad Kesić: Jednostavno ne možemo očekivati nagle promene i možemo očekivati da će inercija prema nekim tačkama da se nastavi. Prvo, da se podrži nezavisnost Kosova i da se radi na tome da se ta nezavisnost ojača. Drugo, da se radi na pitanju reforme Dejtonskog sporazuma, što se tiče Bosne i Hercegovine. Znači, nova administracija neće imati odredjene i jasno definisane stavove, ni u pogledu nezavisnosti Kosova ili podržavanja te nezavisnosti, ni u pogledu reformi Dejtonskog sporazuma. Srbija i Republika Srpska imaju dosta prostora za delovanje ili nametanje nekih kompromisnih rešenja i mislim da je sada pitanje da li će Beograd i Banjaluka to da shvate i iskoriste.