Ne postoji nikakva veza izmedju Kosova i Južne Osetije i
Abhazije, kaže predsjedavajući spoljnopolitičkog komiteta ruske Dume i
potpredsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Konstantin Kosačov. On
naglašava da je u slučaju priznavanja Kosova od strane nekih država prekršen
medjunarodni zakon, dok je rusko priznanje Južne Osetije i Abhazije došlo kao
potvrda činjeničnog stanja kakvo u Gruziji vlada već duže vreme.
Koliko su u vezi Kosovo i gruzijska kriza, da li je rusko priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije odgovor na podršku većeg dela članica
Unije i Amerike nezavisnosti Kosova, pitanje je za predsedavajućeg spoljnopolitičkog komiteta ruske Dume i potpredsednika
Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Konstantina Kosačova, koji je ovih dana
u Strazburu, tokom parlamentarne skupštine, vodio oštre diskusije o gruzijskoj
krizi i ruskoj ulozi u njoj:
"Definitivno nema veze izmedju naše odluke da priznamo Abhaziju i Južnu
Osetiju i našeg pristupa pitanju Kosova. Od samog početka svih tih konflikata,
Rusija je podržavala teritorijalni integritet i Srbije i Gruzije. U oba slučaja smo našu poziciju objašnjavali tako da ćemo prihvatiti bili koje rešenje koje bude prihvaćeno od obe sukobljene strane. U tom se smislu naš pristup kosovskom pitanju nije promenio- ne
verujemo da je priznanje Kosova od strane nekih evropskih i trans-atlantskih
država bila ispravna odluka. Verujemo da je reč o kršenju postojećih
medjunarodnih zakona i naša pozicija se o tom pitanju neće promeniti. Južna
Osetija i Abhazija su drugi slučaj- tu nije bilo drugog načina da se zaštite
životi ljudi koji tamo žive tako što ćemo naše mirovne snage držati po strani.
Mi nikako ne prihvatamo stav kakav se često čuje - važna je samo teritorijalna
celovitost Gruzije i ništa drugo- to je pogrešno i potaklo je gruzijskog
predsednika na korake kojima je nameravao da ponovo uspostavi teritorijalni
integritet. Tako od 7. augusta više nema mogućnosti za političko rešenje
konflikta. Ljudi više ne komuniciraju medjusobno, ne žele više da žive u
zajedničkoj državi. Tu smo mogli možda da imamo uspeha u političkom dijalogu
kada bi se promenio stav EU i Amerike i kada bi oni shvatili da teritorijalni
integritet Gruzije vise ne postoji. Medjutim, sve dok oni na tome insistiraju,
mi moramo da preduzimamo mere sa naše strane, kako bi smo zaštitili ruske
gradjane tamo i civilno stanovništvo Južne Osetije i Abhazije. Dakle, reč je o
odvojenom slučaju koji nema nikakvog uticaja na situaciju u Srbiji, uključujući
Kosovo".
Do sada Savet bezbednosti nije bio u mogućnosti da usaglasi mišljenja o Kosovu
svih svojih članica- ključni
razlog je stav Rusije, koji, tvrdi zvaničnik iz Moskve, neće doživeti promenu:
"Ne verujem u bilo kakva iznenadjenja kada su u
pitanju odluke Saveta bezbednosti-pozicija Ruske federacije se neće
promeniti, koliko ja znam. Ja svakako zastupam stav da se naša pozicija o
pitanju Kosova ne treba promeniti, i verujem da je to i pristup ruske vlade,
tako da ne očekujem bilo kakva iznenadjenja. Ruska pozicija ostaje ista - u
svakom slučaju, u pristupu Saveta bezbednosti je sadržano više različitih
stavova, uključujući i stav Rusije".