Raspad vladajuće reformističke koalicije u Ukrajini dolazi u prilično teškom momentu s obzirom na ruski vojni upad u Gruziju koji je destabilizovao čitav taj region.
Ukrajina bi, prema mišljenju mnogih analitičara, mogla biti sledeća strateška meta Rusije. Svi se slažu da bi politička stabilnost u toj zemlji umnogome pomogla u ublažavanju ruskog pritiska, a neki kažu da bi priključenje NATO-u ojačalo bezbednost.
Zvanični Vašington je podržao ukrajinsko priključenje vojnoj alijansi, međutim nije ponuđen konkretan vremenski rok.
Ruska vojna invazija na Gruziju je izazvala uzbunu na raznim stranama, jer kako je na nedavnoj panel diskusiji u Fondaciji Heritidž rekao stručnjak za Rusiju, Erijel Koen:
«Nalazimo se na početku velikog prestrojavanja u kojem je rat na Kavkazu samo prvi zemljotres u velikom pomeranju tektonskih ploča Evroazije».
Većina analitičara smatra da ruska akcija nije bilo usmerena samo na zauzimanje separatističkih regiona, već i na destabilizaciju prozapadne gruzijske vlade. To je izazvalo bojazan u ostalim mladim istočnoevropskim demokratijama, a posebno u Ukrajini.
«Centralna meta će biti Ukrajina, a potom Azerbejdžan, koji će biti izložen sve većem pritisku da prekine veze sa Zapadom i čvršće poveže svoju energiju sa Rusijom. Ipak, Ukrajina je ranjivija i na neki način predstavlja glavnu nagradu».
Direktor Centra za evroazijske, ruske i evropske studije na Univerzitetu Džordžtaun Anđela Stent, se zapitala:
«Da li će Rusi sada da odbace sporazum sa Ukrajinom iz 1997, u kojem uzajamno priznaju granice i regulišu status Crnomorske flote i da li će da kažu da je sada sve ponovo otvoreno za reviziju? Drugim rečima, gde će to da se zaustavi? Rekla bih s aspekta SAD i Zapada uopšte, to je vrlo zabrinjavajuće».
Ukrajina je bezbednosno-strateški daleko važnija za Rusiju nego Gruzija, mišljenja je Januš Bugajski iz Centra za strateške i međunarodne studije, te je stoga bitno da se na ministarskom samitu zemalja članica NATO-a u decembru Ukrajini uruči akcioni plan za priključenje alijansi.
«Mislim da su mišljenja sada podeljena - da li ruska akcija treba da ubrza ili uspori širenje NATO-a. Važno je da Ukrajina odluči šta želi. Takođe, da je Gruzija bila članica NATO-a, kako smatraju mnogi u Vašingtonu, Rusija ne bi ušla na njenu teritoriju».
Bugajski još dodaje da prijem Ukrajine u NATO ne zavisi toliko od SAD.
«Dosta toga zavisi od saveznika. Rusija ima vrlo dobre odnose sa Nemačkom i Francuskom, a te dve zemlje zapravo blokiraju proces pridruživanja Ukrajine i drugih zemalja NATO-u».
Potpredsednik SAD Dik Čejni je početkom meseca posetio Ukrajinu i poručio liderima u Kijevu da Vašington podržava pridruženje njihove zemlje vojnoj alijansi, jer kako je rekao, SAD imaju «dubok i trajni interes da Ukrajina ostane bezbedna».