U Sjedinjenim Državama su pre sedam godina izvedeni najteži teroristički napadi. Mediji su neumorno i ponekad na herojski način izveštavali o događajima 11. septembra 2001, koji su uživo prenošeni na brojnim televizijskim mrežama. Novinarski izveštaji iz tog perioda mogu se videti u posebnoj galeriji u vašingtonskom Njuziumu, muzeju posvećenom medijima. Izložba je posvećena mnogobrojnim izazovima sa kojima su novinari bili suočeni tog dana.
Sjedinjene Države su 11. septembra 2001 bile napadnute. Teroristi su oteli nekoliko putničkih aviona, koristeći ih kao oružje u najtežem terorističkom napadu na američkom tlu. Događaji tog dana prenošeni su uživo širom sveta, dok su novinari, koji su izveštavali o napadu, bili suočeni sa nečuvenim izazovima.
"Bežične mreže su bile prekinute i mobilni telefoni nisu radili. Bilo je teško dobiti vezu na običnim telefonima. Jedno vreme nije radio ni internet. Saobraćaj u Njujorku je bio u potpunom zastoju. Širom zemlje prekinut je vazdušni i železnički saobraćaj. Sa logističkog stanovišta, bilo je veoma teško izveštavati o događajima tog dana."
Keti Trost, direktor izložbi u Njuziumu, kaže da su novinari takođe bili suočeni sa vanrednim etičkim pitanjima.
"Postojala su etička pitanja u pogledu događaja o kojima su novinari izveštavali. Morali ste u vrlo kratkom vremenu da donesete odluke o tome da li da snimite ljude koji su skakali ili padali sa zgrada i zatim štampate i objavite te fotografije. To su bile teške odluke. Takođe su postojali emocionalni izazovi, mnogi novinari su isticali da tog dana nisu bili samo izveštači, već i ljudska bića. Trebalo je izveštavati o mukotrpnim pričama i novinari su morali da se bore sa svojim emocijama."
Jedna od galerija u Njuziumu posvećena je sećanju na 11.septembar 2001. i žrtvama napada, uključujući 6 radio difuznih inžinjera koji su tog dana bili na vrhu Svetskog trgovinskog centra. Uništeni emisioni toranj na kome su radili nalazi se u centru izložbe u Njuziumu.
"Reč je o veoma moćnom simbolu. Toranj je iskrivljen i polomljen, ali je uglavnom ostao netaknut nakon pada. I stvarno govori o svim užasima tog dana, kao i logističkim izazovima."
Izloženo je i parče Junajtedeovog aviona koji se srušio u Pensilvaniji, nakon što su se putnici suprostavili otmičarima, kao i deo zgrade Pentagona, u koji je udario jedan od aviona. Posebna počast na izložbi odata je jedinom novinaru koji je poginuo tog dana. Bil Bigart, honorarni foto novinar, stradao je kada se severni toranj Svetskog trgovinskog centra srušio na njega. Njegov bliski prijatelj Čip Ist u njuzeovom dokumentarcu govori o poslednjim trenucima Bigartovog života.
"Jedna od poslednjih fotografija je kako ga prekriva prašina od uništenog južnog tornja. Četiri minute kasnije sledi prva fotografija nakon što se prašina slegla. Bil slika dok prati ljude i u poslednjih nekoliko fotografija shvatite da se približava mostu koji je povezan sa holom severnog tornja. Bil je imao jedinstvenu mogućnost da snimi fotografije koje su bile dostupne samo još pola sata i vreme na poslednjem kadru se tačno poklapa sa padom Severnog tornja."
U ovom filmu novinari koji su izveštavali o napadima prisećaju se tog dana. Trost ističe da je reč o emoconalnom zapisu 11. septembra.
"Za novinare se često veruje da pokušavaju da iskoriste određene situacije ili da su pristrasni. Mislim da su svi saglasni da su novinari 11.septembra u potpunosti bili dorasli svom zadatku. Televizijski prenosi trajali su četiri dana bez predaha. Reč je o najdužim prenosima bez prekida u istoriji bilo kakvog medijskog događaja. Ljudi su na neki način zaboravili na nadmetanje sa konkurencijom i samo proizvodili vesti kako bi svet shvatio šta se događa."
Na jednom od zidova galerije izložene su naslovne strane dnevnih listova dan nakon napada, prikazujući sveobuhvatnu reakciju na dođađaj koji je dirnuo ljude širom sveta.
