Za jedne, Evropljani su na gruzijsku krizu odgovorili previše blago, za druge neočekivano oštro- dok, veruju mnogi, postojanje evropskog ustava bi, ako ne sprečilo, barem dalo čvrstinu i evropskim koracima u ovoj i svim budućim krizama.
Ko je od evropskog samita posvećenog aktuelnoj krizi u Gruziji ali i odnosa na relaciji Brisel- Moskva očekivao sankcije protiv Rusije, očekivao je previše- Evropa razjedinjenih stavova i interesa, najznačajniji trgovinski partner Rusiji i duboko ovisna od ruskih energenata, dala je sve od sebe da pokaže čvrstinu, ne rušeći, istovremeno, mostove komunikacije sa Moskvom. Predsednik Francuske i predsedavajući EU, Sarkozi:
"Evropska unija bi smatrala dobrodošlim stvarno parterstvo sa Rusijom. To je u interesu obe stane, ali za partnerstvo, kao i za tango, potrebno je dvoje".
Da se nadaju kako će i Moskva da zapleše tango u skoro vreme, Evropljani su pokazali jučerasnjim zaključcima, ali i u pripremi samita, dok su se podgrejavale nade u Gruziji da bi sankcije Unije protiv Rusije mogle da postanu stvarnost. Naime, pripremajući skup evropskih lidera, njhovi stalni ambasadori su u Briselu sačinili nacrt zaključaka, razgovarajući o tome i iznoseći stavove svojih nacionalnih vlada. Tada, tvrde izvori, niko, pa ni inače najglasniji u pozivima da se Rusima pokaže pesnica, nije ni pomenuo sankcije protiv Moskve- dogovoren je tada stav, koji je kasnije postao i zvaničan, da se pregovori o partnerstvu dve strane uslove povlačenjem ruskih trupa sa gruzijske teritorije.
Manje zveckanja oružjem, a više dijaloga i poštivanja osnovnih vrednosti i principa, mišljenja su i evropski parlamentarci, poput potredsednika parlamenta, Hans Peteringa:
"Evrpska unija mora sa Rusijom razgovarati - jednim glasom i delovati zajednički. Našu poziciju moramo braniti sa odlučnošću , a u isto vreme, biti spremni na dijalog. Taj dijalog mora biti zasnovan na zajedničkim vrednostima, posebno poštivanju ljudskih prava i principa koji rukovode odnose unutar međunarodne zajednice".
Da bi Evropljani imali jedinstven nastup i poziciju, neophodno je da svi unutar Unije što pre ratifikuju Lisabonski sporazum i tom -kakvom-takvom evropskom ustavu daju priliku da uredi odnose unutra i Unije i prema ostatku sveta, uveren je predsednik Evropskog parlamenta.
Inače, briselske institucije nakon vanrednog samita hvataju zalet u zgusnutu agendu septembarskih zbivanja, pa kada je reč i o Zapadnom Balkanu. Tako je za sutra najavljena poseta najviše delegacije iz Beograda u kojoj će biti predsednik Srbije, Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Božidar đelić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Oni će se sastati sa svim ključnim evropskim zvaničnicima- predsednikom Komisije, Manuelom Barosom, komesarom za proširenje, Oli Renom, visokim predstavnikom, Havijerom Solanom, te predsednikom EP, Hans Peteringom.