Šta je u fokusu demokratske predsedničke konvencije, posebno u pogledu spoljne politike, upitao je kolega Branko Mikašinović, voditelja televizijskog programa “Hronika Bele kuće” i spoljnopolitičkog komentatora, Luelina Kinga.
King: Ovo je vrlo introvertna konvencija, koja se koncentriše na stranačka i unutrašnja pitanja i ne očekujem da će se mnogo govoriti o spoljnoj politici. Izborom senatora Džozefa Bajedna za potpresedničkog kandiata demokratske strnake, Obama je hteo da pokaže da tamo gde se on smatra najranjivijim, a to je u domenu spoljne politike, sada ima potpredsednika koji je vrstan spoljnopolitički stručnjak. Demokratski tabor će i dalje kritikovati Makejnovu spoljnu politiku kao nastavak Bušove neuspešne politike, kako u pogledu Iraka, tako i Avganistana, gde se situacija pogoršava - da ne govorimo o teškoj ekonomskoj situaciji.
Glas Amerike: Kakve prednosti i nedostatke senator Džozef Bajden donosi predsedničkim aspiracijama Baraka Obame?
King: Reč je skoro o dve strane istog novčića. Naime izbor senatora Bajdena omogućava taboru senatora Obame da kaže - eto nudimo vam jednog od naših najuglednijih spoljnopolitičkih eksperata, koji poznaje svet i koji je putovao po svetu, ali sa druge strane to upravo ukazuje da Obami, koji bi mogao da postane predsednik, nedostaje to iskustvo. Uostalom, potpredsednici imaju veoma neznatnu ulogu i uticaj u administraciji. U ovom momentu, imate izuzetak pošto je Dik Čejni veoma uticajan, mada je po zakonu potpredsednički položaj politički veoma ograničen i svodi se na simolbičnu diplomatiju. Postavlja se pitanje - da li će Čejnijev presedan dovesti do promena u pogledu uticaja i delovanja budućih američkih potpredsednika i u kojoj meri.
Glas Amerike: Da li mislite da bi demokratska adminstracija nastavila sadašnju politiku Vašingtona prema Srbiji?
King: O Srbiji se ovde razmišlja velikim delom u kontekstu Rusije, i sada nakon gruzijske krize, stvari izgledaju još gore. Adminstracija ne shvata kakvu je štetu pričinila odnosima sa Moskvom brzim priznavanjem nezavisnosti Kosova, a na drugoj strani pokazuje gotovu slepu lojalnost gruzijskoj vladi, što je dovelo do nekih nepromišljenih stvari. Male zemlje često smatraju da ako SAD pokažu zainteresovanost za njih, da će ih automatski i vojno zaštititi, što je iluzija, jer SAD neće ući u rat s Rusijom zbog Gruzije.
Glas Amerike: Da li će doći do značajnije promene američke politike prema Rusiji, nakon gruzijske intervencije, ili će glavni spoljnopolitički fokus Vašington ostati Irak i Avganistan?
King: Rusija je momentalno u žiži pažnje, ali glavna pitanja su Avganistan i islamističke aktivnosti koje se šire u Pakistan, ili obrnuto, a Irak je i dalje nepoznanica. Ako Obama postane predsednik SAD, mislim da bi on imao nešto pomirljiviji pristup prema tom pitanju, posebno u pogledu odnosa sa Rusijom. Mislim da će te dve zemlje morati da pronadju zajednički teren gde se ne takmiče, već gde bi saradjivale, u borbi protiv terorizma, energetskim i ekološkim pitanja, itd. S druge strane, Mekejn bi zauzeo, čini mi se, oštriji stava i prema Rusiji i prema bliskoistočnim pitanjima.