Odnosi Sjedinjenih Država i Rusije su na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenom situaciji u Gruziji bili vidljivo napeti, pri čemu su Sjedinjene Države optužile Rusiju da traži promenu režima u Gruziji. Vašington je čvrst savezik Gruzije, koju Moskva optužuje za izazivanje humanitarne katastrofe u otcepljenoj Južnoj Osetiji. Mnogi stanovnici Južne Osetije imaju rusko državljanstvo i Rusija je uputila svoje trupe na to područje. Iz sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, javila se novinarka Glasa Amerike Margaret Bešir.
Na jednoj od retkih nedeljnih sednica Saveta bezbednosti, koju su zajednički zatražile Sjedinjene Države i Gruzija, američki ambasador Zalmaj Kalilzad je postavio pitanje motiva Rusije da proteklih dana uputi oko 10 hiljada vojnika u Južnu Osetiju, da bi sprečila Gruziju da uspostavi kontrolu nad otcepljenim regionom koji ima rusku podršku.
«Rusija tvrdi da je cilj njenih vojnih operacija zaštita mirovnih čuvara i civilnog stanovništva u Južnoj Osetiji. Pa ipak, njeno regovanje prevazilazi sve razumne mere koje su za to potrebne. Uistinu, njeno širenje sukoba je neposredni uzrok povećanja broja nedužnih žrtava i humanitarne patnje.»
Kalilzad je rekao da rusko širenje sukoba na još jedan separatistički region u Gruziji – Abhaziju i napadi u okolini gruzijske prestonice Tbilisija, sugerišu drugačije motive i ciljeve. Američki ambasador je takođe optužio Rusiju da ometa povlačenje gruzijskih snaga iz Južne Osetije. On je rekao da su Sjedinjene Države počele konsultacije sa ostalim slično nastrojenim članovima Saveta bezbednosti Svetske organizacije i da će ubrzo predložiti rezoluciju kojom se traži trenutni prekid vatre. Ako ta rezolucija bude veoma kritična prema ruskoj ulozi u krizi, Moskva će verovanto iskoristiti svoje pravo veta. Ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin, uzvraćajući na optužbe Sjedinjenih Država, naglasio je da su tvrdnje da Rusija cilja na civile i vodi kampanju terora protiv gruzijskog stanovništva, neprihvatljive i propaganda kakvoj nema mesta u Savetu bezbednosti. On je rekao da Rusija ne ometa povlačenje gruzijskih trupa iz zone sukoba. Čurkin je takođe rekao da su optužbe da Rusija odbija međunarodno posredovanje lažne i istakao nekoliko razgovora ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Kondolize Rajs tokom proteklih dana. Kalilzad je to iskoristio i rekao da je njihov najnoviji razgovor preko telefona izazvao ozbiljnu zabrinutost u pogledu ruskih ciljeva u Gruziji.
«U tom razgovoru, ministar Lavrov je rekao američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs da demokratski izabrani predsednik Gruzije – citiram – mora da ode. Citiram još jednom – Sakašvili mora da ode. To je potpuno neprihvatljivo i preko granice. Hoću da pitam ambasadora Čurkina da li je cilj njegove vlade promena režima u Gruziji? Zbacivanje demokratski izabrane vlade u Gruziji?»
Ambasador Čurkin je odmah odgovorio.
«Interesantno je vaše pozivanje na diplomatski telefonski razgovor – poverljivi razgovor našeg ministra i vašeg državnog sekretara. Voleo bih sasvim jasno da kažem da je promena režima američka kovanica. Mi ne koristime takve izraze. Raduje me činjenica da ste to javno pomenuli – rekao bih da je to interesantna ideja i da ste spremni da je iznesete na javnoj platformi.»
Ambasador Zalman Kalilzad nije bio zadovoljan.
«Hteo bih da ponovim pitanje ambasadoru Čurkinu, pošto mi nije odgovorio. Da li je cilj Ruske Federacije da promeni vođstvo u Gruziji?»
«Napominjem da sam dao potpun odgovor. Možda ambasador nije slušao dok sam odgovarao? Možda nije imao slušalice? Napominjem da sam potpuno odgovorio na to pitanje.»
Ambasador Sjedinjenih Država je bio veoma kritičan prema odbijanju Rusije da zatraži momentalni i bezuslovni prekid vatre. Ruski izaslanik je ponovio zahtev svoje zemlje da gruzijske snage – pre pristanka na prekid neprijateljstva, moraju da se povuku iz Južne Osetije i pristanu da potpišu ugovor u kojem se navodi da Tbilisi neće koristiti silu prema otcepljenoj republici.