Sve veća potržanja za hranom širom sveta izazvala je i rekordno povećanje cena osnovnih potrepština. Osim potražnje, na cene utiču i drugi faktori, kao što su vremenski uslovi i zagađivači – što direktno utiče na prinos.
Na Univerzitetu savezne države Ilinois, u gradu Urbana, naučnici su počeli da ispituju uticaj zagađivača na useve, i kažu da sada precizno mogu predvideti buduće nivoe ugljenika u atmosferi, kao i na obradivim površinama u svetu.U SAD je u toku sezona sejanja kukuruza i soje. Za Ejmi Becelberger ovo je svakako poznat period.
Ali, ima još vremena pre nego što kukuruz dovoljno poraste da bude iznad njene glave. Polje sada obrađuje Univerzitet države Ilinois, i ono je važan deo studije pod nazivom SOYFACE, u prevodu Lice soje. Ejmi radi pod nadzorom Donalda Orta, naučnika iz američkog Sekretarijata za poljoprivredu.
«Uzgoj kukuruza i soje na Srednjem zapadu iznosi oko 40 odsto ukupne proizvodnje na celom svetu. Kukuruz je najvažnija žitarica na svetu, a soja najvažnija uljarica».
Naučnici kažu da su ova polja idealna za istraživanja o tome kako emisije štetnih gasova utiču na rast useva i koliko bi zalihe hrane u svetu uopšte mogle biti ugrožene klimatskim promenama. Ugljen dioksid se oslobađa iz cevi koje okružuju kukuruzna polja, a unutar ovog prstena štetni gasovi se nalaze iznad useva u onoj količini za koju naučnici predviđaju da bi mogla biti u vazduhu 2050. godine. Studije su pokazale da povećani nivoi ugljen dioksida, koji se smatra uzročnikom globalnog zagrevanja, pomaže da usevi budu veći, a staklene bašte biljke čine lepšim.
«Ono što nismo znali je da ovo biljke i useve čini ukusnijim za sve biljojede, što bi mogao biti problem jer bi se pojavilo više insekata koji uništavaju useve.»
Tu je i pitanje povećanog ozona, za koji se utvrdilo da smanjuje rod soje za 20 odsto. Budućnost kukuruza i soje predstavlja veliku brigu za zemlje koje se bore s rekordnim cenama hrane, što je delimično izazvano većom potražnjom i smanjenom ponudom. Milioni siromašnih su sada na ivici gladi.
«Još pre 5, 6 godina smo videli da se svetske zalihe žitarica opasno smanjuju; te smo stoga počeli razmišljati o tome šta ako se dogodi loša godina za useve u celom svijetu i kako će to uticati na količinu potrebne hrane? To se donekle sada i događa».
Kratkoročno, saznanja iz ove studije neće uticati na cene hrane; ali dugoročno, naučnici kažu da će ovo istraživanje i genetički inženjering možda proizvesti brojne vrste žitarica koje bi bile otpornije na nivoe ugljenika, ozona i štetne insekte. To bi onda moglo sprečiti budući rast cena, kao i nestašice. Za Ejmi Becelberger važno je očuvati tradiciju porodice, koja je do sada preživela rat, suše, poplave i Veliku depresiju.
«Ako su ljudi svesni ovih činjenica, vlada i privatne kompanije će više ulagati u pronalaženje rešenja».
Becelberger još dodaje da se nada da će familije slične njenoj imati dovoljno vere u to da će kada poseju useve, oni i rasti, čak i u eri klimatskih promena.
