Viši naučni spoljnopolitički saradnik u Brukingsovom institutu u Vašingtonu, Igor Dančenko, u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, osvrnuo se na mogući nastavak razgovora o statusu Kosova i ulogu koju bi mogle da odigraju Rusija i Evropska unija.
Dančenko:U skladu sa rezolucijom 1244, ideja o nastavku pregovora o Kosovu je sasvim realna, imajući na umu da je do sada samo oko 40 do 45 zemalja priznalo nezavisnost Kosova, od gotovo 200 članica UN. Rusija i Srbija se zalažu za nastavak pregovora o statusu Kosova. Jedan od izazova je i mogući oblik takvih pregovora. Stari format je povremeno bio efiksan, ali više nije, posebno u svetlu činjenice da Rusija nije bila pozvana na jednu rundu pregovora stare trojke, što je bio signal Moskvi da su potebni novi pristup i format u rešavanju kosovskog pitanja. Medjutim, novi format, koji Zapad podržava, nije prihvatljiv Rusiji, posto ona insistira da on bude usvojen u Savetu bezbednosti, kao odgovarajućem telu, u kome bi i Rusija igrala odredjenu ulogu, a njene sugestije bile uzete u obzir.
Glas Amerike:Izgleda da Rusija nastoji da uspostavi tešnje odnose sa vodećim evropskim zemljama i da više utiče na njih pojedinačno, posebno u pogledu Kosova, nego na EU kao celinu?
Dančenko: Tradicionalna kritika Brisela na račun Rusije jeste da se Moskva suviše angažuje na uspostavljanju bliskih bilateralnih odnosa sa pojedinačnim evropskim zemljama, što indirektno, potkopava Evropsku uniju kao celinu. Jačanje političkih i ekonomskih bilaterlanih odnosa, na primer u oblasti energetike ili opšteg unapredjenja ekonomsko-trgovinskih odnosa, daleko je lakše za Rusiju od neprobojne birokratije Evropske unije, koja nema jedinstvenu politiku, pa je stoga za Moskvu prihvatljivije da održava bilateralne odnose, umesto odnose sa unijom kao celinom. Takav stav Rusije možda ide u prilog povoljnijem rešenju kosovskog pitanja za Srbiju, u svetlu raznih nepovoljnih stavova zapadnih zemalja, uključujući zamenu misije UN na Kosovu novim evropskim policijskim snagama - Euleks. Rusija bi želela da zna tačan sastav i cilj te misije, kako će te snage biti naoružane, da li će i ruski vojnici biti njen sastavni deo, itd. Stoga Rusija radije jača odnose sa pojedinačnim, uticajnim evropskim zemljama, koje be mogle da doprinesu modifikaciji stava EU prema Kosovu i drugim pitanjima i na taj način iskoristi diversifikaciju mišljenja unutar unije.
Glas Amerike:Kakav je nedavni opšti razvoj dogadjaja u pogledu kosovske problematike?
Dančenko:Razvoj situacije na Kosovu sa tačke gledišta Srbije i Rusije je nezadvoljavajući, posebno poslednjih nekoliko meseci, posle sticanja nezavisnosti. Medjutim, situacija u Iraku, Iranu, Avganistanu i drugde, i američka umešanost u tim zemljama, doprineli su da je Rusija dobila na vremenu i konstruktivnije se angažovala u Srbiji i drugim regionalnim zemljama, kao i u odnosima sa vodećim evropskim zemljama, koristeći svoj ekonomski uticaj, da bi snažno iznela svoja gledišta o raznim pitanjima, uključujući kosovsko, i odbacujući sadašnje stanje kao nelegalno. Rusija širi svoj uticaj na Balkanu energetskim aranžmanima u Srbiji i drugim zemljama regiona, pa pored tradicionalnih slovenskih i pravoslavnih veza, obrazovnih programa razmene i pomoći u obnovi srpskih manastira, iskoristi ovaj period za unapredjenje svoje pozicije u Srbiji i na celom Balkanu. Zagovarajući podršku medjunarodnom pravu i zaštiti koncepta suvreniteta, Rusija stoji na braniku srpskih aspiracije u pogledu Kosova i podstiče mnoge neodlučne zemlje da pomno preispitaju svoj stav prema statusu Kosova, u kontekstu mogućih, dalekosežnih posledica.