Američki predsednik Džordž Buš u utorak će započeti petodnevnu posetu Bliskom istoku, tokom koje će posetiti Izrael, Saudijsku Arabiju i Egipat. Predsednik Buš vraća se na Bliski istok u nadi da će pomoći u mirovnim pregovorima Izraela i Palestinaca, koji su počeli prošle godine na konferenciji u blizini Vašingtona.
«Palestinci i Izraelci danas razumeju da je pomaganje drugoj strani da ostvari svoje težnje ključno za postizanje sopstvenih ciljeva – i obe strane zahtevaju održivu, nezavisnu i demokratsku državu Palestinu».
Ovakvo, «dvodržavno» rešenje je strategija predsednika Buša koji želi da se palestinske granice jasno definišu pre isteka njegovog mandata u januaru iduće godine. Međutim, Palestinci su podeljeni između vlade Fataha na Zapadnoj obali i Hamasa, koji upravlja Pojasom Gaze. SAD i Izrael proglasile su Hamas za terorističku organizaciju i odbijaju da pregovaraju sa njenim predstavnicima. Izraelski premijer Ehud Olmert je u razgovorima sa predsednikom Bušom ranije ove godine skrenuo pažnju da mirovni sporazum mora da obuhvati sve Palestince.
«Neće biti mira dok se ne zaustavi teror, a on mora biti prekinut svuda. To smo jasno stavili do znanja Palestincima, i oni razumeju da Pojas Gaze mora biti deo paketa».
Predsednik Buš se pred put idućeg utorka sastao sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom da bi saznao kako da ubrza mirovni proces. Palestinski lider mu je izneo moguća sporna pitanja.
«Ne mogu da kažem da je put do mira posut ružama. On je, naprotiv, pun prepreka, ali mi ćemo uporno i zajedno raditi na otklanjanju tih prepreka i postizanju mira».
Izraelski i palestinski razgovori do sada nisu doneli značajne rezultate. Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli kaže da postoje određena pomeranja ka formiranju palestinske države, što će, kako smatra, otvoriti vrata miru.
«Predsednik Abas će moći da se obrati stanovnicima u Pojasu Gaze i da im kaže, imate dva izbora – da nastavite da vodite život pod represijom Hamasa, a svi znamo koliko je teška situacija za Palestince u Pojasu Gaze, ili da budete deo palestinske države koju želimo i mi i svi Palestinci».
Džon Alterman, direktor programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, misli da se predsednik uzda u diplomatiju u vreme kada politika za uspešnu diplomatiju ne postoji.
«Teško je setiti se nepovoljnijeg vremena za postizanje arapsko-izraelskog mira nego što je to danas. Politika na terenu je očajna. Američka moć i uticaj na region su u opadanju. Bušova administracija je okružena problemima – kombinacija oslabljene ekonomije, konstantnih poteškoća u Iraku i sve ozbiljnijih pretnji od strane Irana – i to sve u momentu kada je podrška za predsednika na najnižem nivou u istoriji, i dok njegova odlazeća administracija ima sve manje i manje uticaja».
Direktor katedre za Bliski istok na Univerzitetu Džordž Vašington Nejtan Braun kaže da će se predsednik Buš susresti sa i dalje vrlo oprečnim stavovima Izraelaca i Palestinaca.
«Iako su se minimalno približili jedni drugima, razlike su i dalje ogromne. Pod dva, postoje podaci koji ukazuju na to da postoji duboko utemeljena mreža izraelskih naselja, puteva i građevina. Ona može biti uklonjena, ali po vrlo visoku političku cenu za izraelsku vladu, koja je u ovom trenutku - prilično slaba.»
Tokom boravka na Bliskom istoku, predsednik Buš će se odvojeno sastati sa izraelskim i palestinskim liderima. Buš će održati odvojene razgovore i sa egipatskim predsednikom Hosnijem Mubarakom, dva kralja Abdulaha - saudijskim i jordanskim – u pokušaju da animira ostale zemlje u regionu da se uključe u mirovni proces.