Odnos demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obame sa svojim bivšim sveštenikom Džeremajom Rajtom stavio je pitanje rasne pripadnosti u žižu ovogodišnje predsedničke kampanje u SAD.
Sveštenik Rajt koji se proteklih dana ponovo oglasio, postao je jedna od velikih smetnji za kampanju senatora Obame. Rajt i dalje stoji iza mnogih svojih kontroverznih izjava, uključujući i one da je američka, ugnjetačka, spoljna politika dovela do terorističkih napada izvršenih 11. septembra 2001. i da je američka vlada stvorila virus side kako bi izvršila genocid nad Amerikancima afričkog porekla. On je ove nedelje u Vašingtonu takođe rekao da se neće povući ukoliko Obama postane predsednik.
“Ja sam pastor, on je član crkve. Ja nisam duhovni vođa, guru. Ja sam njegov pastor i rekao sam Baraku Obami prošle godine: Ako budeš izabran, 5. novembra biću ti za petama, jer ćeš predstavljati vladu čija politika tlači ljude. U pitanju je politika, a ne američki narod”.
Obama je u utorak izjavio da je užasnut Rajtovim komentarima koje je okarakterisao razornim i destruktivnim i rekao da su ga rastužili.
“Kada nešto izjavi, a onda još i naglasi takve besmislene izjave poput onih da je američka vlada umešana u širenje SIDE, kada izjednačava borbu Sjedinjenih Država sa terorizmom, za to nema opravdanja. Te izjave vređaju mene, direktno vređaju sve Amerikance i treba ih osuditi”.
Ponovno skretanje pažnje na sveštenika Rajta dolazi u ključnom trenutku dugotrajne i žučne borbe za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, između senatora Obame i njegove rivalke Hilari Klinton.
Obama i dalje ima prednost u ukupnom broju delegata, ali pred oba kandidata stoji veliki test sledećeg utorka na primarnim stranačkim izborima u Severnoj Karolini i Indijani. Kotroverza oko sveštenika Rajta mogla bi da naškodi Obaminim nastojanjima da pridobije bele glasače među radničkom klasom, koji su na nedavnim stranačkim izborima u Pensilvaniji i Ohaju bili naklonjeni senatorki Klinton.
U Pensilvaniji, svaki šesti beli glasač izjavio je da je rasno pitanje odlučilo da li će glasati za Obamu ili senatorku Klinton i 75 odsto ih je glasalo za Klintonovu.
Politički ekspert sa Univerziteta države Virdžinije, Lari Sabato, kaže da istorijski gledano, glasači nerado priznaju da rasno pitanje ima ulogu u njihovom odlučivanju.
“Ankete među onima koji su glasali stalno su davale pogrešne rezultate tokom ovog dugačkog primarnog procesa i skoro uvek su bile pogrešne u istom pravcu. Precenili su podršku Obami. Zašto? Da li zato što su neki belci odlazeći sa birališta rekli da su glasali za Obamu, a ustvari nisu, li su u neproporcijalnom broju, posle glasanja odbijali da učestvuju u anketama. Mislim da je upravo to razlog”.
Međutim, neki eksperti se pitaju u kolikoj meri je rasno pitanje važno u trci demokratskih kandidata.
Norman Ornstin, politički analitičar na vašingtonskom Institutu ”American Enterprise”, misli da to nije baš tako važno, bar ne među demokratama. On smatra da bi taj problem bio veći ako bi obuhvatao i one pristalice demokratske stranke, koji ne bi glasali za crnačkog kandidata ili pak ženu.
Senator Obama je u nedelju za televizijsku mrežu FOX izjavio da veruje da neće biti konflikta u vezi sa rasnim pitanjem ni za demokratsku nominaciju, ni na predsedničkim izborima u novembru.
“Da li je rasno pitanje i dalje goruće u našem društvu? Da. Mislim da to niko neće negirati. Da li će to biti odlučujući faktor na predsedničkim izborima? Ne, jer sam apsolutno siguran da Amerikanci žele nekog ko će rešiti njihove probleme. Ako izgubim, to neće biti zbog moje rase, već zato što sam napravio greške tokom kampanje, zato što nisam na pravi način objasnio kako planiram da pomognem ljudima u njihovom svakodnevnom životu”.
Nekoliko anketa javnog mnjenja poslednjih meseci pokazuje da su Amerikanci spremniji za predsednika afro-američkog porekla nego za ženu predsednika. U dve različite ankete, više od 70 odsto ispitanika je izjavilo da je zemlja spremna za predsednika crnca, a 60 odsto onih koji su rekli da je spremna za ženu predsednika.