Visoki funkcioner Ujedinjenih nacija za klimatske promene Ivo De Ber izjavio je da bi industrijalizovane zemlje trebalo da ponude veće inicijative Kini i drugim zemljama u razvoju u cilju smanjenja emisije štetnih gasova. Kina vrlo brzo preuzima od Sjedinjenih Država primat kao najveći na svetu zagadjivač gasovima, koji kako naučnici veruju, dovode do zagrevanja planete.
Zvaničnik Ujedinjenih nacija zadužen za konvencije o klimatskim promenama, Ivo De Ber, kaže da bi bogate zemlje trebalo da ponude Kini savremenu tehnologiju i finansijske inicijative za smanjenje ispuštanja štetnih gasova. Kina pokušava da smanji energetsku potrošnju i ispuštanje ugljen dioksida i drugih gasova u atmosferu, ali nije uspela da ispuni sopstvene ciljeve. Kineske energetske potrebe rastu skupa sa razvojem ekonomije, a vladi je taj brzi rast potreban kako bi održala stabilnost. De Ber je rekao da vlada ulaže nastojanja, ali da je u delikatnoj situaciji.
«Istinski izazov je u tome da se pronadje put koji će omogućiti Kini da i dalje bude angažovana, a da istovremeno ne ugrozi svoje ciljeve u oblastima ekonomskog rasta i iskorenjivanja siromaštva. Medjunarodna zajednica će stoga morati da ponudi tehnološke i finansijske inicijative koje bi omogućile zemljama u razvoju poput Kine da nastave ovim putem.»
De Ber je to izjavio u Pekingu, na marginama skupa o ulozi nauke i tehnologije u borbi protiv klimatskih promena. Kina je nastoji da kupi visoku tehnolgoiju iz razvijenih zemalja, ali strane kompanije zabrinjava mogućnost da Kina prekopira njihove pronalaske. De Ber je rekao da je Kina imala veliku finansijsku i tehnološku korist od Konvecije UN-a o klimatskim promenama. Medjutim, Kina ima teškoće da obuzda miliona malih i srednjih preduzeća i vrlo brzo postaje najveći svetski zagadjivač ugljen dioksidom. De Ber kaže da Kina već oseća posledice klimatskih promena.
«Svedoci smo sedmosturkog povećanja broja poplava u Kini od 1950-tih godina, neobično visokih temperatura i smanjenja padavina što dovodi do nestašica pijaće vode na severozapadu zemlje i dramatičnog širenja pustinje Gobi, kao i do učestalosti talasa vrućine.»
De Ber kaže da naučna predvidjanja ukazuju da će, uz tekući tempo rasta globalnih temperatura, proizvodnja žitarica u Kini, u drugoj polovini ovog veka, opasti za 37 odsto. Ukoliko ne bude preduzeta hitna akcija, kaže on, porast nivoa vode zbog topljenja glečera mogao bi do 2050. sasvim da potopi priobalni grad Šangaj.