Profesor Univerziteta u Ženevi i specijalni savetnik predsednika Evropske komisije, Dušan Siđanski, održao je nedavno predavanje u vašingtonskom Centru Vudro Vilson pod naslovom Jugoistočna Evropa i njen put u Evropsku uniju. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem Sidjanski se prvo osvrnuo na izglede Srbije da se uključi u uniju.
SIĐANSKI: Srbija spada u red ekonomski razvijenih zemalja regiona. Prema Evropskom izveštaju o progresu navodi se da Srbija ima adminstrativni i ekonomski kapacitet da vrlo brzo postane članica Evropske unije, odnosno, prvo kandidat, a zatim i članica. Na tom putu stoje dve prepreke - prva je neizvesno i, u izvesnom smislu, i dalje nerešeno kosovsko pitanje, a druga - nedovršena saradnja sa Hagom i izručenje haškog optuženika Ratka Mladića. Kao što znate, Holandija je nedavno u poslednjem trenutku odbila da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. S jedne strane, smatram da ne bi trebalo kontiunirano uslovaljavati učlanjene Srbije, a sa druge da Mladić ne bi trebalo da drži Srbiju i ceo srpski narod kao taoce, već da se preda Haškom sudu i preuzme tu odgovornost na sebe. Uveren sam da bi Srbija trebalo što pre da postane članica EU, pošto je ona daleko razvijenija od Kosova i prema tome ima veće mogućnosti da taj cilj ostvari, a da joj se u tom procesu tokom vremena pridruži i Priština. Činjenica je da je Kosovo ekonomski teško održivo bez Srbije i da su to dve medjusobno zavisne celine. Sve saobraćajnice, koje Kosovo povezuju sa Evropom, prolaze kroz Srbiju, električna energija stiže iz Srbije, itd. Dakle, treba razmišljati o medjuzavisnosti i povezanosti. Drugo, treba imati dugoročniju viziju, odnosno da će i Srbija i Kosovo jednog dana biti članice Evropske unije, kada granice u tradicionalnom smislu neće postojati, kao što je sada slučaj izmedju Francuske i Nemačke i drugih evropskih zemalja.
GLAS AMERIKE: Kako biste ocenilu politiku Rusije i EU prema Srbiji i Kosovu?
SIĐANSKI: Paradoksalno je da Rusija, čiji režim je dosta autoritaran, sada brani ljudska prava, medjunarodno pravo, Ujedinjene nacije, što su evropske, odnosno zapadne fundamentalne vrednosti, što je apsurdno, ali se ispostavilo tako u pogledu Kosova. Ipak, mislim da se Rusija neće do kraja angažovati na sprečavanju priznanja nezavisnosti Kosova. Ona će možda pomoći Srbiji diplomatski i ekonomski. Istovremeno, treba imati na umu da Evropa zavisi od Rusije u pogledu snabdevanja prirodnim gasom i da želi dobre odnose sa njom. Nemačka kancelarka Merkel je, na primer, prvo posetila Moskvu, što vidljivo govori o prioritetu i energetskom potencijalu Rusije. To je pravac kojim treba ići - putem saradnje Evrope, Rusije i SAD i Rusije. Vašington sada, po mom mišljenju, ima nepotrebno zategnute odnose sa Moskvom, što je opasno i za Evropu i za Srbiju, pošto se mnogi regionalni problemi mogu rešiti diplomatskim putem, ali ono što bi bilo važno jeste da Rusija ostane aktivan i prijateljski akter, spreman na saradnju sa Evropskom unijom i SAD.***