3. aprila u Srbiji će se odlučivati ko će dobiti prve nove pasoše sa biometrijskim podacima, kakve su već uvele mnoge druge zemlje. Biometrijski pasoši su znatno teži za falsifikovanje jer sadrže ugrađen pasivan čip koji može da komunicira bežičnim putem sa kompjuterskom bazom podataka na graničnim prelazima, što znatno ubrzava proveru identiteta putnika. U stvari, novi pasoši verovatno neće sadržati nikakve dodate, tajne podatke o vlasniku, osim onih koji se već nalaze u pasošu i ličnoj karti. Biometrijski podaci dele se u dve grupe - fiziološke i karakterne. U fiziološke spadaju lik, otisci prstiju, boja očiju i sastav DNK. U karakterne spadaju potpis i glas. Osim sastava DNK i glasa svi navedeni podaci postoje i u običnom pasošu ili ličnoj karti.
Razlika je u tome što biometrijski pasoš sadrži i mali kompjuterski čip sa dovoljno velikom memorijom da u nju stanu svi ti podaci, osim sastava DNK i boje glasa, jer su snimanje, analiza i upisivanje tih podata koš uvek skupi i komplikovani.
Kada se biometrijski pasoš prinese naročitom uređaju na graničnom prelazu, podaci iz pasoša gotovo trenutno se upoređuju sa podacima u bazi podataka pasoške kontrole, prolaz biva zabeležen i putnik može da nastavi. Dodatno obezbeđenje predstavlja šifra upisana u pasoš koju službenik pasoške kontrole mora da unese u kompjuter da bi transfer podataka mogao da se obavi. Time se osigurava da niko sa strane ne može da čita podatke iz pasoša. Međunarodna oznaka za biometrijski pasoš, otisnuta na koricama, je krug iz koga izlaze dve kratke vodoravne linije.