Mnogi ekonomisti navode da se biznis u Evropi širi i ukazuju na novu vrstu milionskih biznisa koji su usvojili američki način poslovanja i stiču ogroman profit. Medjutim, drugi stručnjaci tvrde da su najvećim ekonomijama u Evropi – Nemačkoj i Francuskoj – još uvek potrebne strukturalne reforme koje bi im donele rast u američkom stilu.
Mnogi stručnjaci navode da bi evropske ekonomije mogle biti medju najdinamičnijim u svetu jer vode ispred Amerike u nekoliko ključnih oblasti. Imaju bolje obrazovanu radnu snagu. Broj naučnika u Evropi je u porastu, dok je u Sjedinjenim Državama u padu. Od evropskih kompanija se zahteva da koriste energiju i sirovine efikasnije no njihovi američki konkurenti. Evropa takodje prevazilazi Sjedinjene Države u proizvodnji automobila i mobilnih telefona. Ali i pored sve svoje snage najveće ekonomije u Evropi – Francuska i Nemačka – već 15 godina beleže spor rast. Većina stručnjaka navodi da obe izdvajaju ogromna sredstva za socijalno osiguranje, plaćaju velike poreze i moraju da poštuju stroge propise. Za registraciju nove firme u Evropi ponekad je potrebno čak tri meseca, u poredjenju sa svega nekoliko dana u Americi. Mauro Gilen je stručnjak za medjunarodni menadžment na katedri za biznis, na Univerzitetu države Pensilvanije.
« Nemačka i Francuska su i dalje veoma ukorenjene u prošlosti. Mnogi nezadovoljni preduzetnici u Evropi uvereni su da je broj birokratskih prepreka prevelik. U Americi biznis možete da počnete u garaži.«
Evropske ekonomije takodje kaskaju iza američkih i u dobijanju sredstava od banaka i privatnih investitora. Kristijan Ketels, sa katedre za biznis na univerzitetu Harvard kaže da su američki preduzetnici takodje uspešniji u pronalaženju tržišta za nove proizvode. Ali on takodje ističe da američki način poslovanja ne predstavlja uvek pravi odgovor.
«Evropski biznisi su u prošlosti pogrešno mislili da globalni uspeh dolazi samo ako se amerikanizujete, što je tačno kada je reč o većoj efikasnosti. Ali što se tiče strategije, reč je o nastojanju da razvijete razlike u ponudi koje bi potrošači cenili.»
Po pitanju da li je za podsticanje ekonomskog rasta u Evropi potrebna reforma socijalnog staranja, mnogi stručnjaci kažu da ekonomije skandinavskih zemalja i dalje rastu iako te zemlje nisu smanjile svoju velikodušnu socijalnu zaštitu gradjana. Medjutim, poslovni stručnjak Mauro Gilen kaže da zemlje poput Britanije, Portugalije, Italije, a naročito Španije, ubrzano restrukturišu svoje ekonomije po modelu uspešnijih američkih biznisa i beleže veći rast no druge evropske zemlje. U Americi je tokom 2007. bilo četiri puta više novih biznisa vrednih više od milijardi dolara nego u Evropi. Medjutim, Evropske visoko-tehnološke kompanije su poslednjih godina počele da sužavaju taj jaz time što imaju bolje menadžere i više investitora. Dejvid Sisilia je istoričar biznisa na Univerzitetu države Merilend:
«Ekonomski rast je veoma privlačan jer u njemu svi pobedjuju. Sa njim je sve lakše. Politika se odvija glatko. Političari bivaju ponovo izabrani. Sindikati su zadovoljni. Ni jednoj zemlji nije lako da dugo održava veoma nizak nivo ekonomskog rasta.»
Ali profesor Sisilia dodaje da mnogi Evropljani smatraju da moraju što pre da «amerikanizuju» svoje ekonomije kako bi ostali konkurentni na savremenom tržištu koje se globalizuje velikom brzinom.