Deo političkih zvaničnika zadovoljan je ponudom prelaznog političkog sporazuma Evropske unije, drugi deo se ne oglašava.
Vicepremijer Božidar Đelić ocenio je tim povodom da posle prelaznog sporazuma nema više nikakve dileme da Evropska unija želi Srbiju kao punopravnog člana i izrazio uverenje da će građani Srbiej u danima koji dolaze potvrditi svoje evropsko opredeljenje.
A ministar za rad i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić smatra da ponuđeni sporazum čitan između redova znači da EU želi da sačeka rezultate predsedničkih izbora 3. februara i ukoliko ti rezultati budu takvi da pobedi kandidat, koji se protivi ulasku Srbije u Uniju onda od toga posla neće niti ništa pa ni od ovog ponuđenog sporazuma. Ljajić je pojasnio da to nije njegova, već ocena apsolutne većine zemalja u EU.
Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda kaže da je prelazni sporazum jako važan, jer potvrđuje da postoji volja EU da uključi Zapadni Balkan i Srbiju u članstvo. I član Foruma za Međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Dušan Lazić tvrdi da je predlog sporazuma koji je Evropska unija ponudila Beogradu veoma značajan za Srbiju, jer otvara mogućnost za razvoj saradnje sa Briselom u nizu oblasti.
A predsednik Rumunije Trajan Basesku na konferenciji za novinare posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem upozorio je građane Srbije da svoje interese jedino efikasno mogu da brane unutar Evropske unije i istakao da je prostupanje Evropskoj uniji najveće dostignuće Rumunije posle Drugog svetskog rata.
"Pristupanjem Evropskoj uniji mladima je omogućeno da studiraju na evropskim univerzitetima po veoma povoljnim cenama, omogućeno je da tri miliona Rumuna mogu da rade u zemljama Unije, a za strukturne reforme dobili smo od EU bespovratnu pomoć od 32 milijarde evra", objasnio je predsednik Rumunije Trajan Basesku.