Svaki predsednički pretendent koristi podatke iz istraživanja javnog mnjenja kako bi pblikovao svoju kampanju u cilju osvajanja Bele Kuće. U ovom segmentu serije «Kako Amerika bira», novinar Glasa Amerike Džefri Jang razmatra ključnu ulogu istraživanja javnog mnjenja u formulisanju izborne strategije.
Ko vodi u trci za Belu kuću? Koja pitanja najviše interesuju birače? Odgovore na ta pitanja kadidati i njihove partije dobijaju na osnovu ispitivanja javnog mnjenja. Izborni politički štabovi u kampanji koriste istraživanja javnog mnjenja kako bi formulisali svoju strategiju i imali izvor za odlučivanje – od mesta na kojima je potrebno da se kandidat lično pojavi do toga koja pitanja u kampanji zanimaju glasače. Organizacija Galup sprovodi politička istraživanja javnog mnjenja od 1930.–tih. Zvaničnik Galupa Frenk Njuport kaže da njihova istraživanja služe kao modeli.
«Kandidati ili političke partije, koriste istraživanja javnog mnjenja kako bi oblikovali svoju kampanju. Često, oni će pogledati istraživanja kako bi videli koja pitanja bi trebalo isticati a koja ne u njihovoj opštoj strategiji. Zatim, kandidati i partije koriste istraživanja kao merilo toka kampanje da bi znali da li postižu uspeh,» kaže Njuport.
Istraživanja javnog mnjenja moraju da budu tačna. To zahteva pažljivi odabir uzorka korišćenjem proverenih formula i principa. Mišel van Gilder iz organizacije Zogbi internešnal, objašnjava.
«Sve se radi kroz matematičke jednačine i pravila verovatnoće. Možete da uzmete uzorak za koji bi neki mogli da smatraju da je relativno mali – od hiljadu ljudi - ako imate zemlju sa 300 miliona ljudi poput Sjedinjenih Država. Medjutim, taj broj ispitanika, koji većina istraživača koristi kao tipičan uzorak, pružiće vam veoma visok nivo preciznosti,» kaže Van Gilder.
Glavne američke agencije za istraživanje javnog mnjenja, kao što su Zogbi i Galup koriste telefonske istraživačke centre kako bi doprli do ljudi koji su izabrani da budu u njihovim grupama uzoraka. Samo mali broj tih ispitivanja obavi se licem u lice ili putem interneta. Postavljanjem velikog broja pitanja, istraživači dobijaju naznake o tome do koje mere stavovi kandidata o značajnim pitanjima u kampanji imaju podršku glasača. Istraživanja takodje omogućavaju političkim partijama da provere trendove – na primer, koliko su glasači naklonjeni republikancima ili demokratama tokom odredjenog vremenskog perioda. Medjutim, Frenk Njuport iz Galupa kaže da kandidati takodje mogu da preterano reaguju na podatke o javnom mnjenju i da time rizikuju da izgube jedan deo podrške.
«Neki ljudi kritikuju kandidate ako odu predaleko u menjanju svoje pozicije samo da bi bili u skladu sa istraživanjima koja pokazuju šta javnost želi. Zato kandidati moraju da budu oprezni u tome koliko daleko idu u tom pravcu,» kaže Njuport.
Do izbornog dana u novembru biće sproveden veliki broj istraživanja javnog mnjenja, pružajući bezbrojne analize i onima koji sprovode kampanju i političkim posmatračima. Ipak, samo glasanje će na kraju biti jedina anketa koja će biti važna.
