Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 ne zabranjuje jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, kao ni potom priznavanje kosovske državnosti od strane drugih država, navodi se u ekspertizi pravnih stručnjaka koju je poručilo Savezno ministarstvo inostranih poslova u Berlinu.
U ekspertizi se takodje navodi da rezolucija 1244 ostaje na snazi i nakon eventualne jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, jer ne sadrži nikakvo vremensko ograničenje niti uslove pod kojima prestaje da važi.
Ministarstvo je, kako su već krajem prošle godine pisali nemački mediji, poručilo pravnu ekspertizu čiji se celovit tekst drži u tajnosti. Skraćenu verziju pravne analize objavio je na svojoj internet-stranici poslanik Levice u Bundestagu, penzionisani profesor prava iz Hamburga, Norman Pih.
Pravnici koje je anagažovala vlada smatraju da se "u preambuli rezolucije i u aneksu 2. sadržana obaveza članica UN da se očuva suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije (sada Srbije) odnosi samo na prelazni režim koji je stvoren rezolucijom".
Kako rezolucija nema odredbe o konačnom statusu Kosova i pošto su iscrpljene sve mogućnosti postizanja sporazuma izmedju Srba i Kosovara, onda više "nisu isključene druge, medjunarodnopravno dozvoljene mogućnosti rešavanja statusnog pitanja", navodi se u ekspertizi.
"Pretpostavka da Rezolucija 1244 zabranjuje svako drugo rešenje i posle jasnog i definitivnog neuspeha pregovaračkog procesa, vodila bi do toga da u slučaju propasti tog procesa ne može uopšte da se krene nijednim drugim putem. To ne može da bude namera koju je Savet bezbednosti iskazao ovom rezolucijom", tumače nemački pravnici.
Istovremeno ukazuju da rezolucija 1244 nema rok niti definiše uslove pod kojima prestaje da važi i da tačka 19 odredjuje čak da mandati za medjunarodno civilno i vojno prisustvo, koje rezolucija predvidja, ostaju tako dugo na snazi dok SB UN ne odluči nešto drugo.
U pravnoj ekspertizi se navodi da iskustva sa ranijim rezolucijama UN u različitim obastima ne ukazuju na mogućnost da je Savet bezbednosti želeo "da Kosovo koje se proglasilo nezavisnim odredi kao uslov za prestanak važnosti rezolucije". Pri tome se kao primer navodi Irak posle pada režima Sadama Huseina. Savet bezbednosti je tada, podseća se, doneo novu rezoluciju kojom su ukinutre sankcije Iraku, umesto da pusti da one jednostavno prestanu da važe.
"Praksa SB UN jeste da mandate, ukoliko nisu unapred ograničeni, formalno okonča. Takodje i tačka 11 (f) rezolucije 1244 ukazuje da SB proglašenje nezavisnosti Kosova nije želeo da odredi kao razlog za prekid važnosti sopstvene rezolucije. U toj tački se govori o završnoj fazi u kojoj se državna ovlašćenja sa provizornih prenose na institucije stvorene u okviru konačnog rešenja", navodi se u ekspertizi.
Dodaje se da se "još teže može prepostaviti da je Savet bezbednosti kao uslov za prestanak važnosti rezolucije nameravao da odredi priznanje nezavisnog Kosova od strane drugih država".
"Pošto će različite države Kosovo da priznaju u različito vreme i neke uopšte neće da ga priznaju, to bi onda značilo da rezolucija koja se odnosila na sve članice UN, sada za neke države brže, za neke sporije, a za neke uopšte ne prestaje da važi. Ne može se Savetu bezbednosti podmetnuti namera da je želeo ili odobrio takvo cepanje važnosti sopstvene rezolucije", ocenili su nemački pravnici.
Pored toga, svakako ne bi bilo u skladu sa nastojanjima SB, ako bi misija na Kosovu bila okončana upravo "u trenutku kada je najnužnije potrebna". Navodi se da bi i poziv Kosova medjunarodnoj zajednici da nastavi civilno i bezbednosno prisustvo na dosadašnjoj osnovi bio, za sebe i nezavisno od rezolucije 1244, takodje dovoljna medjunarondopravna osnova za nastavak misija.
"Ali kako rezolucija 1244 nastavlja da važi i pošto predstavlja dovoljnu osnovu za misije, iz pravnih razloga poziv Kosova nam ne treba. Iz političkih razloga bi takav poziv bio od velikog značaja, jer bi bilo jasno da se misije nastavljaju uz saglasnost i na želju vlade i naroda Kosova", dodaje se.
Predstavnici vlade u Berlinu za sada nisu obelodanili kada i kakve korake žele da preduzmu posle najavljenog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali je jasno da Nemačka nije medju članicama Evropske unije koje bi bile protiv priznavanja Kosova.
Ekspertiza je izraz nastojanja da se planiranim političkim potezima da odgovarajući pravni okvir, tim pre što se opozicioni Liberali i Levica, ali i, bitno tiše, niz političara Socijaldemokratske partije Nemačke šefa diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera protivi nastavku angažmana Bundesvera na Kosovu posle proglašenja nezavisnosti.
Pravna dimenzija mogla bi za vladu da postane još važnija ukoliko opozicona Levica odluči da preda Ustavnom sudu tužbu protiv produžavanja boravka Bundesvera na Kosovu smatrajući UN i EU ne smeju ni da prihvate otcepljenje Kosova, jer je to mešanje u unutrašnje stvari države Srbije koje je protivno medjunarodnom pravu.