Linkovi

Terzić: Ne verujem da će sporazum sa Rusima distancirati Srbiju od EU


Vlada Srbije je u utorak odobrila tekst energetskog sporazuma sa Rusijom, kojim se predvi]a i prodaja kontrolnog paketa akcija NIS-a ruskom energetskom sektrou. Tim povodom kolega Branko Mikašinović upitao je Branka Terzića, energetskog stručnjaka u firmi “Deloitte and Touche, šta ovaj sporazum sadrži i šta bi mogao da znači za Srbiju.

Terzić: Taj sveobuhvatni sporazum sastoji se od četiri dela: on predvidja prodaju 51 odsto Naftne industrije Srbije Rusiji; zatim stvaranje kapaciteta za skladištenje gasa na teritoriji Srbije, što je značajno jer se gas može uskladištiti preko leta, što donosi dodatni prihod; takodje se predivjda izgradnja južnog potoka evropskog gasovoda koji će prolaziti kroz Srbiju, a možda i preferencijalni tretman za Srbiju, odnosno prodaja ruskog gasa po principu prioriteta i po povoljnijim cenama od tržišnih. Nisam upoznat sa svim detaljima sporazuma, ali je reč o veoma obimnom i kompleksnom paketu, koji ne podrazumeva samo gotovinsku prodaju NIS-a, već i druge propratne aranžmane. Gasprom će biti većinski vlasnik, dok će Beograd zadržati 49 odsto vlasništva kompanije. To znači da se ne radi o potpunoj, već o delimičnoj privatizaciji, čiji elementi su i prihodi od poreza, od skladištenja gasa, kao i korišćenja gasovoda. Celokupnu vrednost sporazuma je teško proceniti, jer se ne radi samo o isplati gotovog novca za 51 odsto akcija u NIS-u, već i o drugim elementima.

Glas Amerike: Da li će ovaj energetski sporazum učiniti Srbiju više zavisnom od Rusije – politički i energetski - i distancirati je od Evropske unije?

Terzić: Ne verujem da će ovaj sporazum distancirati Srbiju od Evrope, pošto će Srbija tokom vremena svakako postati članica Evropske unije, kao, uostalom, i sve susedne zemlje. Srbija je već deo Evropske unije sa svojom električnom mrežom, što čini prirodnom njenu evropsku integraciju. Rusko učešće u vlaništvu nad tako važnom granom ekonomije Srbije svakako približava Beograd Rusiji, ali ga to ne stavlja u oprečnu poziciju u odnosu na Evropsku uniju. Južni potok evropskog gasovoda, koji će prolaziti kroz Srbiju, u stvari je deo energetske mreže Evropske unije, a namera je da se njime obezbede dodatne zalihe iz raznih izvora za zemlje Unije. Taj gasovod će pomoći Rusiji da, po potrebi zaobidje Ukrajinu, koja je stvarala probleme oko dostave gasa zapadnoj Evropi, i obezbedi dodatni kanal u tu svrhu.

Glas Amerike: Da li će srpsko-ruski energetski sporazum povećati uticaj Rusije na Balkanu, pa i šire u jugoistočnoj Evropi, i kakve bi mogle da budu posledice za Evropsku uniju i SAD?

Terzić: Najavljeni sporazum sa Srbijom je jedan od nekoliko sporazuma, koje je Rusija najavila u jugoistočnoj Evropi. Ranije ove nedelje objavljena je vest o veoma značajnom sporazumu sa Bugarskom, koji se takodje odnosi na južni evropski gasovod, koji predstavlja zajednički poslovni poduhvat sa italijanskom energetskom kompanijom. Svakako da je uticaj Rusije u tom regionu veći, ali bez obzira na sporazum sa Srbijom, uticaj Rusije je značajan jer ona poseduje najveće rezerve gasa na svetu, a to samo po sebi govori mnogo. Pored toga, izgradnja južnog evropskog gasovoda uključuje i partnerstvo sa jednom od vodećih zemalja NATO-a, Italijom. Rusija je spremna i voljna da isporučuje gas Evropi, a njene dosadašnje aktivnosti u pogledu isporuke i cena gasa evropskim zemljama bile su primerene i sporazum sa Srbijom to neće izmeniti.

XS
SM
MD
LG