Predsednik Buš okončao turneju po Bliskom istoku, koja nije rezultirala značajnijim pomacima ka demokratiji i pomirenju arapskog sveta i Izraela. Predsednik Buš okončao je turneju po Bliskom istoku, tokom koje je izrazio zabrinutost zbog namera Irana, pozvao na sprovođenje demokratskih reformi u regionu i zatražio veći napredak u postizanju mirovnog sporazuma Izraela i Palestinaca. Pojedini analitičari međuim ističu da američki predsednik nije mnogo postigao kod arapskih domaćina u vezi sa tim pitanjima.
Predsednik Buš počeo je osmodnevni obilazak zemalja Bliskog istoka posetom Izraelu-gde je pokušao da oživi izraelsko-palestinski mirovni proces, koji je ponovo pokrenut u Anapolisu prošle godine. Na kraju posete Egiptu, gde je razgovarao sa predsednikom te zemlje Hosnijem Mubarakom, Buš je bio optimističan u vezi sa mogućim mirovnim sporazumom.
“Izraelski i palestinski lideri posvećeni su rešenju koje predviđa dve države. Znam da su i zemlje u okruženju spremne da pomognu-istakao je Buš tom prilikom.”
Američki predsednik je tokom turneje takođe pozvao na sprovođenje demokratskih reformi u zemljama gde vladaju monarhije i drugi oblici autokratskih sistema. Stručnjak za bliskoistočna pitanja u američkom institutu za mir Skot Lasenski smatra da je ideju o demokratskim reformama teško primeniti u tom delu sveta.
Izazov za predsednika i administraciju je kako ubediti arapske lidere i narod u regionu da ne moraju postizati kompromis na uštrb stabilnosti i bezbednosti kako bi sproveli unutrašnje reforme-smatra Skot Lasenski.
Tokom govora u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji se smatra vrhuncem njegove turneje, predsednik Buš naglasio je i potrebu održavanja slobodnih izbora u regionu. Daniel Pletka, iz konzervativnog američkog instituta za preduzetnišvo, kaže da o ozbiljnosti Bušove poruke o demokratiji govori činjenica da ju je američki predsednik uputio iz države koja nije slobodna.
“Mislim da je predsednik pogrešio kada je uputio tu poruku iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja se ni na Bliskom istoku ne smatra demokratskom državom. Mogao je to uraditi u Izraelu ili otići u Irak. Ali nije i mislim da je to velika greška.”
Cilj posete predsednika Buša bio je i da upozori na iranske nuklearne i regionalne ambicije, posebno kada se uzme u obzir incident američkih vojnih brodova i iranskih patrolnih čamaca u Persijskom zalivu.
“Iranske akcije prete da ugroze bezbednost zemalja širom sveta. Sjedinjene Države zato jačaju bezbednosne veze sa prijateljima u zalivu i pokušavaju da dobiju podršku iz prijateljskih zemalja širom sveta kako bi se suprostavile toj pretnji prije nego što bude kasno”
Bušova namera je bila da dobije arapsku podršku za pritisak na Iran. Ostalo je međutim nejasno da li je američki predsednik uspeo u toj nameri, iako su i arapski lideri izrazili zabrinutost zbog aktivnosti Teherana. Oni su van očiju javnosti jasno stavili do znanja da strahuju od Iranaca, ali očekuju od Sjedinjenih Država da se suprostave Teheranu, jer to nikada ne bi sami uradili-kaže Daniel Pletka, ističući da arapski lideri moraju naći način kako da reše problem sa Iranom.
Predsednik Buš nije imao velikih očekivanja od bliskoistočne turneje. I ništa iznenađujuće se nije dogodilo tokom najduže Bušove posete Bliskom istoku.