Osam je godina otkako Kosovom upravlja međunarodna administracija, a suprotstavljenost stavova o budućem statusu, koji se ovi dana našao u centru pažnje i međunarodne javnosti, oličava Mitrovica – grad koji reka Ibar deli na dva suprotstavljena etnička tabora.
Podeljena Mitrovica je i nakon dolaska međunarodnih snaga bila mesto etničkih sukoba, a pripadnici KFOR-a bili su, slikovno receno, uhvaćeni između dve vatre.
Albanci na jugu i Srbi na severu žive odvojeno, a linija podele bi – ceni agencija AP mogla samo da ojača uz eventualnu kosovsku nezavisnost koja se našla visoko na dnevnom redu evropske diplomatije.
Evropska unija nastoji da dođe do jedinstvenog stava o Kosovu kako bi očuvala kredibilitet 27-članog bloka na Balkanu.
Na samom Kosovu, mala je nada da će dve strane prevazići razlike. Albanci tako žele da Mitrovica, u celosti, bude u okvirima nadležnosti kosovskih institucija.
Bajram Krasnići, kaže da je za Albance koji traže isključivo nezavisnost neprihvatljiva podeljena Mitrovica i da će se boriti da se grad ujedini
Srpski ministar Slobodan Samardžic je, uprkos neodobravanju UNMIK-a, otvorio kancelariju srpske vlade u Mitrovici.
Šef te kancelarije, Vuk Antonijević, kaže da se lokalni Srbi spremaju za sve eventualnosti, u strahu da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti moglo dodatno da podgreje strah lokalnih manjinskih zajednica.
Ni stalne članice Saveta bezbednosti, koji bi o budućnosti Kosova trebalo da razgovara 19. decembra nisu jednoglasne. Zapadne agencije u tom kontekstu posebno potenciraju dijametralne reakcije Vašingtona, koji nagoveštava spremnost da prizna nezavisnost i Moskve – koja tvrdi da je nezavisnost Kosova neprihvatljiva.
