Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će Rusija odgovoriti na to što Zapadna vojna alijansa, kako je rekao, pokazuje mišiće u blizini ruske granice. Američki stručnjaci kažu da je oštra retorika Kremlja motivisana unutrašnjo-poltičkim razlozima.
Ruski predsednik Vladimir Putin kazao je u utorak kako “neke članice NATO gomilaju vojne resurse blizu granica Rusije”. Kazao je da Rusija neće ostati ravnodušna na to “očigledno” pokazivanje mišića NATO-a. Po njegovim rečima, odluka Moskve da suspenduje sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi deo je odgovora Zapadu, a Putin je nagovestio i mogućnost stavljanja u pripravnost državnog nuklearnog arsenala.
Anđela Stent sa univerziteta Džordžtaun, smatra da nacionalnistička retorika Kremlja ima za cilj stvaranje percepcije spoljnog neprijatelja uoči parlamentarnih izbora narednog meseca.
“Zapad ne gleda na Rusiju kao na pretnju, mada sama Rusija Zapad predstavlja kako prijetnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.”
Analitičar Dejvid Sater kaže da je motiv da se traži spoljni neprijatelj sve veći, jer je Rusija sve više autoritarna.
“Važni su razlozi zbog kojih Rusija protestuje: Ništa ne galvanizuje situaciju u Rusiji bolje nego percepcija pretnje izvana”.
Sater, dugogodišnji izveštač iz Moskve, kaže da Rusijom vlada klika okupljena oko Putina, koja se nezakonito bogati i ne namjerava da prepusti vlast. On veruje da Putin sedi na vrhu vrlo nestabilne piramide:
“Sistem koji je Putin stvorio u Rusiji zasnovan je na podmićivanju i krađi. Ljudi na visokim položajima u vlasti takođe upravljaju glavnim privatnim kompanijama u zemlji. Konflikt interesa u takvom sistemu je jedinstven, a konflikti onih koji kombinuju političku i ekonomsku moć su neizbežni”.
Ruski predsednik uživa podršku 70 odsto stanovnika. Putinu njegovi sunarodnici pripisuju zasluge za ekonomski rast i vraćanje nacionalnog ponosa – statusa velike svetske sile. Rusija taj status važnog igrača u međunarodnim okvirima pokušava da povrati ponajviše zahvaljujući velikim prihodima od nafte i prirodnog gasa.