Naučnici podnose izveštaje o dramatičnim promenama na Severnom polu gde se led topi usled globalnog porasta temperature. Medjutim značajni delovi Severnog ledenog okeana su ovog leta postali poprište žestoke borbe za podvodne resurse.
Kada je Rusija postavila zastavu na dno okeana u blizini Severnog pola, druge zemlje su se uključile u trku za kontrolu arktičkog regiona. Vilijam Antolis je stručnjak za međunarodnu tgovinu.
«Slično kao i 1800-ih godina na zapadu SAD, u toku je otimanje za zemljište, s tim što se većina tog zemljište danas nalazi na dnu okeana,» kaže Antolis.
Pet država - Rusija, Norveška, Kanada, SAD i Danska, su već izjavile da polažu pravo na deo arktičkog regiona. Pošto je Rusija 2. avgusta objavila da je označila deo dna Severnog ledenog okeana kao svoj, Danska je poslala ledolomce da ispitaju situaciju, dok je Obalska straža SAD poslale treću kartografsku ekspediciju, a kanadski premijer je objavio planove za redovne vojne patrole u regionu. Dejvid Bijet, direktor kanadskog instituta kaže:
«Jedan od načina da se utvrdi i zaštiti suverenitet je da se uspostavi vojna baza i da se pošalju patrolni brodovi,» kaže on.
A kako tvrdi Mark Serez, naučnik sa Univerziteta države Kolorado, ovakve aktivnosti prouzrokovane su porastom temperatura.
«Što se led više bude topio to će Severni pol postati pristupačniji i samim tim veći izvor resursa,» objašnjava Serez.
Ovog leta čak je i severozapadni prolaz bio na kratko otvoren.
«Ovaj severozapadni prolaz je zapravo prečica od Tihog do Atlantskog okeana, preko Arktika. Drugim rečima, brod koji recimo prevozi Tojote ne bi morao da plovi kroz panamski kanal ili oko rta Horn da bi stigao do Bostona, već bi mogao da pređe Arktik što bi značajno smanjilo troškove prevoza,» kaže Serez.
Delovi arktičkog područja koji su ranije bili prekriveni ledom, sada nude do sada neistražena nalazišta minerala, nafte i prirodnog gasa za koja će se države i energetske kompanije još dugo utrkivati.