Prvi put u istoriji Evropske unije, danas se, zajedno sa šefovima dipolomatija njenih članica okupljaju i kolege iz evropskog susedstva kojem, za razliku od Zapadnog Balkana, nije obećano sigurno članstvo. Medjutim, obećan im je ozbiljan novac za vlastiti i razvoj dobrosusedskih odnosa što, u najmanju ruku, ukazuje da Brisel od formalnog statusa više ceni uspešnost političke komunikacije.
Danas se dešava ono što se do sada nikada nije desilo - 27 ministara Unije je ugostilo 16 svojih kolega od Alžira do Ukrajine, država koje evropski adminisdtrativci nazivaju " susedstvom i sa kojima nema planova o započinjanju evrentualnih razgovora o pristupanju.
Medjutim, da je dobar sused bolji od lošeg kandidata, osvedočeno je i ovaj put - Unija je spremna da dobrosusedske odnose pojača sa novih 12 milijardi evra, što bi trebalo da pojača medjusobnu komunikaciju i saradnju. U sedištu evropskih istitucija se veruje da na ovaj način može da se kontroliše nekoliko važnih stavki - upliv suseda na evropsko tržiste, ublažavanje talasa imigranata tako što će se, u odredjenim oblastima, na jasno odredjeno vreme, ponuditi radnicima evropskih suseda da rade na području Unije što zajedno sa stalnom komunikacijom u okviru "privilegovanog partnerstva", daje osnova da susedi budu snažan faktor stabilnosti šireg prostora.
Tu ne treba smetnuti sa uma da ovakav pristup se kao višestruka korist vraća Briselu - lakše će uz susede otvarati nove kanale snabdevanja energijom, dogovarati zajedničku politiku smanjenja emisije štetnih gasova, ukratko, planirati budućnost. Što se suseda tiče, oni su oberučke prihvatili pruženu šansu, odazvali se današnjem skupu u Briselu i tako, noseći, po svemu sudeći, kući ugovore o snažnoj finansijskoj podršci Evrope, pokazali prostoru Zapadnog Balkana da njegov kandidatski status, sem što lepo zvuči, bez potvrde na delu, ne znači ništa ni u Briselu ni kod kuće.