Kraj protekle školske godine značio je i kraj američkog iskustva za više od 350 tinejdžera iz svih krajeva sveta. Na završetku boravka u Sjedinjenim Državama, đaci na razmeni, obučeni u tradicionalne nošnje iz svojih rodnih zemalja, pevali su, igrali i potpisali peticiju kojom od svetskih lidera traže da podrže buduću kulturnu razmenu. Pošto su svoju završnu godinu proveli sa američkim porodicama i pohađali američku srednju školu, ovi tinejdžeri vraćaju se kući sa dobrim uspomenama, novim prijateljstvima i nadom da mogu da promene svet.
Arundati Šrindar, stara 17 godina, iz Baroda u Indiji, ponosno je pronela svoju tradicionalnu haljinu tokom svečane dodele maturskih svedočanstava. Ona kaže da se osećala kao specijalni ambasador svoje zemlje u Atlanti u Džordžiji gde je provela završnu godinu školovanja i dodaje da joj je to bila najuzbudljivija školska godina u životu.
«Bilo je fenomenalno. Za mene je to bio test mojih ličnih mogućnosti. Imala sam priliku da razmišljam o sebi. Mogla sam bolje da upoznam samu sebe, da shvatim svoju snagu i svoje slabosti.»
Arundati je bila među više od 350 srednjoškolaca sa svih strana sveta koji su došli u Sjedinjene Države na osnovu Programa razmene mladih 2007. Šrega Periš , koja je takođe iz Indije, kaže da je spoznala radost učenja u svojoj američkoj školi.
«Uvek sam mislila da su, ako želiš da postigneš uspeh, važne samo matematika i nauka. Sada znam da su to i umetnost, muzika, crtanje, teatar.»
Ti rezultati motivisali su Nikitu Nahu iz Ahmedabada u Indiji, da izabere predmete koji je ranije nisu interesovali.
«Uzimala sam različite predmete, na primer fotografiju, televizijsku produkciju, crtanje i slikanje. Trebalo je da uradimo mnogo projekata i predstavimo naša istraživanja na različite načine».
Dejvid Baskara, srednjoškolac iz Indonezije, kaže da mu je pohađanje škole u Merilendu bilo prilika da otkrije svoje nove sposobnosti i talenat.
«Išao sam na rvanje. To je nešto što nikada nisam radio. Takođe sam se pridružio horu i putovao na Floridu gde smo priredili prolećni koncert».
Sport je bio najvažniji u ovoj školskoj godini i za Huseina Kumija, koji je ostavio porodicu u Bangilu u Indoneziji kako bi pohađao srednju školu u Brokveju u Pensilvaniji.
«Cele godine sam se bavio sportom. U jesen sam igrao američki fudbal. Zimi sam igrao košarku, a u proleće bejzbol i evropski fudbal.»
Husein kaže da je život sa američkom porodicom još jedno iskustvo. On priznaje da u početku nije bio siguran kako će majka u porodici koja ga je primila, inače vojna veteranka, prihvatiti muslimansko dete koje se zove Husein.
«Ona je bila u Iraku godinu dana. Prvi put kada sam došao ovamo pomislio sam, ovo je čudno. Ime mi je Husein. Mislio sam da nešto neće biti u redu, ali kada sam prvi put došao, ona je ljubazno rekla da je želela da mi bude domaćin zato što je bila u Iraku i želi da sazna više o mojoj religiji i kulturi.»
Iskustvo ovih učenika koji su prošli kroz program razmene studenata može da im pomogne da u budućnosti postanu lideri, kaže Nensi Levin, menadžerka programa.
«Oni su zaista to iskoristili kako bi komunicirali sa ljudima različitih kultura, što je imalo veliki uticaj na njih. Kada se vrate kući, moći će na istom nivou da se odnose prema različitim kulturnim grupama u sopstvenim zemljama».
Pred sam povratak kući, klasa 2007. potpisala je Razmenu za mir, peticiju kojom se svetski lideri pozivaju da pojačaju podršku međunarodnim programima razmene. Nensi Levin kaže da ovogodišnji maturanti, noseći kući brojne uspomene, ostavljaju za sobom ovaj pokušaj jačanja budućih programa razmene, kako bi još više studenata učestvovalo i pomoglo da se u celom svetu promovišu mir i uzajamno razumevanje.