Sada smo već uveliko u sezoni uragana u zapadno atlantskoj oblasti. Sezona traje do novembra i prognostičari kažu da će ova godina biti aktivna, sa 17 imenovanih oluja. Oni takodje kažu da postoji velika verovatnoća da će najmanje jedan veliki uragan proizvesti klizišta zemlje na američkoj obali.
Sezona uragana uvek donosi odredjen osećaj strepnje u priobalno područje koje je ranjivo na te masivne tropske ouje. Ali neka od najboljih istraživanja i prognoza stižu sa mesta koje je daleko od obala, u blizini prvog lanca Roki planina. Prognoze koje iznose naučnici koji se bave atmosferom sa državnog Univerziteta u Koloradu bile su prilično precizne tokom poslednjih nekoliko decenija, uz izuzetak prošle godine, kada je vodeći istraživač Fil Klocbah rekao da se pojavilo neočekivano otopljenje vode u Pacifiku, poznato kao el ninjo. Kada su vode Pacifika tople, oluje se ne okreću prema zapadu tako snažno, kao kada su vode u Pacifiku hladnije.
«Svakako, prošle godine to je bio jedan od razloga što naše prognoze nisu bile dobre. El ninjo se pojavio neočekivano. Takodje, nekoliko grupa koje se trude da predvide el ninjo , što je njhov glavni posao, takodje ga nisu videle».
Klocbah kaže da bi ove godine i narednih godina trebalo da vidimo veći broj velikih oluja zbog opšteg otopljenja vode u Atlantiku koje je počelo pre više od deset godina.
«Kada je Atlantik topao tokom 25 do 30 godina, treba očekivati više sezona aktivnih uragana. Od 1995. imali smo mnogo aktivne sezone uragana. Jedine godine koje nisu bile aktivne su bile 1997., 2002., i 2006. i sve tri su bile godine sa el ninjom».
Čovek koji je uspostavio reputaciju ovog istraživačkog centra i nastavio da ga vodi je 77-mogodišnji profesor Vilijem Grej. On kaže da bi Sjedinjene Države i Karibi mogli da imaju nekoliko žestokih sezona uragana u narednim godinama.
«Koliko će to trajati? Niko ne može da kaže sa sigurnošću, ali ukoliko je budućnost ista kao i prošlost, to bi trebalo da bude u narednih 15 do 20 godina».
Prognoza državnog Univerziteta u Koloradu takodje uključuje verovatnoću klizišta zemlje u odredjenim oblastima kao što su južna Florida i Meksički zaliv. Obe su iznad 50 odsto ove godine. Grej kaže da su ove verovatnoće bazirane na nekim procenama prošlih dogadjaja.
«U proteklih sto i nešto godina nije bilo klizišta izazvanih olujom u regionu Džeksonvila na severu Floride, ali se polovina oluja kategorije četiri i pet, koje su pogodile Sjedinjene Države u prošlom veku, pojavilo u jugoistočnom delu Floride».
Grej kaže da je moguće da uragani prouzrokuju više smrti i razaranja u budućnosti jer se populacija u priobalnom području povećava. On kaže da bi uragan koji je pogodio Majami 1926.godine mogao da nanese više štete ukoliko bi se pojavio danas.
«Nije mnogo ljudi živelo u Majamiju 1926. Sada, cela Zlatna obala tamo, od Palm Biča na jugu, sada je tu oko 5 do 6 miliona ljudi, moglo bi da načini veliku štetu».
Grej kaže da bi ljudi koji grade kuće u osetljivim područijma trebalo da koriste projekte i materjale koji će zaštiti njih i njihovu imovinu od oluja.
«Ukoliko potrošite tri ili četiri odsto više na vašu kuću, ukoliko gradite novu, možete da je sagradite da izdrži mnogo jače vetrove».
Ali, kako su pokazali uragani Katrina i Rita 2005. godine, većinu štete su napravile jake kiše i ogromni vodeni talasi koji su udarali u kopno. Na kraju, profesor Grej kaže, ljudi koji žive u priobalnom području moraće da prihvate rizik i cenu koja može da ide sa tim.
