Tri bivše komunističke baltičke zemlje već sedam godina doživljavaju nezapamćeni ekonomski razvoj. Estonija, Letonija i Litvanija – takođe poznate kao «Baltički tigrovi» - imaju neke od najviših ekonomskih pokazatelja u Evropi.
Koliku razliku može da donese svega nekoliko godina? Manje od dve decenije posle pada komunizma, tri bivše baltičke članice Sovjetskog Saveza s sada među zemljama koje imaju najveću stopu ekonomskog rasta u Evropi. Estonija je tehnološki najrazvijenija zemlja Evropske unije, Letonija treću godinu uzastopno ima najbrži ekonomski rast u Evropi, a litvanska stopa nezaposlenosti od 5,5 odsto je među najnižim u Evropskoj uniji. Tri bivše komunističke zemlje sada imaju otvorene, liberalne ekonomije, sa veoma malim mešanjem države i minimalnom poslovnom regulativom, kaže Kim Holms, potpredsednica Fondacije «Heritidž», jedne nezavisne organizacije u Vašingtonu.
«Njihov uspeh pokazuje da ekonomska sloboda nije samo ideja, nego prava ideja. Ne samo princip, nego odgovarajući komplet principijelnih pravila koja pretvaraju zatvorena društva u žive, napredne, slobodne države», kaže Kim Holms.
Šta je tajna uspeha «Baltičkih tigrova»? Šta kažu lokalni stručnjaci?
«Direktno strano ulaganje je vodeća pokretačka sila iza našeg ekonomskog razvoja», kaže Eriks Zunda, sekretar litvanskog parlamenta, dodajući da se bruto nacionalni proizvod 2006. povećao za fenomenalnih 12 odsto.
Sven Mekser, član estonskog Odbora za odnose sa inostranstvom, kaže da je važno stvoriti klimu koja podstiče poslovanje.
«Shvatili smo da očigledno, da bismo imali velika strana ulaganja, treba da privučemo investitore, da stvorimo pogodne uslove za investitore», kaže Mekser i dodaje da je jednostavan i transparentan poreski sistem bio magnet za poslovanje.
Tri «Baltička tigra» su bili pioniri u prihvatanju paušalnog poreskog sistema, u kojem se prihod oporezuje po fiksiranoj tarifi, bez obzira na ostvarenu zaradu. Litvanski zamenik ministra ekonomije Vjatautas Nauduzas kaže da su sve tri zemlje pojednostavile birokratiju, usaglasile pravila prekograničnog poslovanja i ubrzale i pojednostavile proces pribavljanja poslovnih licenci. Nauduzas ističe da je za uspeh glavna regionalna ekonomska saradnja.
«U najvećoj meri, naši trgovinski partneri su susedne zemlje. Glavni investitori su takođe susedne zemlje, a na prvom mestu je Poljska», kaže Nauduzas.
Denijel Mičel, iz vašingtonskog Instituta «Kejto», poredi dobru ekonomsku politiku sa gradnjom kuće.
«Dobar temelj ekonomskog rasta je to što morate da imate vladavinu zakona, svojinska prava i zdrav novac... Ako vam temelji nisu čvrsti, i najbolja politika vam ne garantuje brzi ekonomski rast», kaže Mičel.
Denijel Mičel ističe da postoje zemlje u razvoju koje ne ostvaruju ekonomski rast uprkos niskoj porezi i minimalnoj poslovnoj regulativi. On zaključuje da korupcija, odsustvo funkcionalnog zakonskog okvira i nestabilan monetarni sistem, ne idu ruku pod ruku sa poslovnim uspehom.