Deo nastojanja da se predje na čišće izvore energije je i takozvani čisti ugalj. Tehnologija korišćenja čistog uglja počela je da se razvija u Americi 1990-ih godina, a predvidja se da će u narednih nekoliko godina biti podignuto još 20 takvih elektrana.
Ugalj je trenutno najznačajniji izvor energije u SAD. Preko 600 termo-elektrana proizvodi preko polovinu električne energije u zemlji. Medjutim, ugalj je i izvor energie koji najviše zagadjuje prirodnu sredinu prilikom iskopavanja, transporta i sagorevanja. Klasične termo-elektrane decenijama su emitovale niz opasnih supstanci koje su zagadjivale prirodnu sredinu, medju kojima su i velike količine ugljen-dioksida koji doprinosi globalnom zagrevanju. Mejutim, tehnoloigija čistog uglja mogla bi znatno da smanji takve emisije.
Džared Deniels radi u kancelariji za čisti ugalj u sekretarijatu za energetiku.
«Sa našeg stanovišta - čisti ugalj je deo budućnosti. Treba imati u vidu da će se oko 2050. potrošnja energije u SAD udvostručiti.»
«Vobaš Veli» elektrana u Ter Hotu u Indijani jedna je od za sada samo dve elekrane u SAD koje koriste tehnologiju integrisane gasifikacije kojom se ugalj pretvara u gas zagrevanjem u visokim cilindrima, na vrlo visokim temperaturama. Tokom tog procesa glavni zagadjivači - sumpor i ugljen-dioksid se uklanjaju i mogu da se iznesu na tržište kao odvojeni proizvodi. Preostali otpaci javljaju se u vidu šljake koja može da se koristi u gradjevinarstvu i prilikom asfaltovanja puteva. U ovoj tehnologiji koriste se dve vrste turbina za proizvodnju struje. Jedne pokreće prirodni gas, a druge - para koja se stvara zahvaljujući toploti koja se oslobadja tokom gasifikacije.
«Prednost ove tehnologije je u tome što možete da odstranite zagadjivače mnogo efikasnije, a pored toga korišćenje dve vrste turbina svakako povećava proizvodnju energije.»
Ipak, ne misle svi da bi ugalj trebalo da bude planiran kao budući izvor energije.
«Zvati ugalj čistim je samo propaganda kako bi se ovaj zaista prljavi izvor energije održao u kombinaciji za budućnost.»
Erik Pika iz ekološke grupe «Prijatelji zemlje» priznaje da tehnologija gasifikacije stvara daleko manje zagadjivača od tradicionalnih termoelektrana, ali kaže da je to samo deo problema.
«Problem je što i nove elektrane moraju da dobiju svoj ugalj odnekud. To su rudnici u Zapadnoj Viržiniji i drugim državama gde se koriste eksploziv i različita orudja kako bi se iscrple i poslednje zalihe uglja.»
Pika takodje navodi da energetske kompanije nameravaju da izgrade 150 termo-elektrana širom zemlje tokom narednih godina, a da će samo 20 od njih koristiti tehnologiju čistog uglja. Elektrane koje koriste tehnologiju čistog uglja su veoma skupe. Džared Deniels iz sekretarijata za energetiku priznaje da će, dok novi striktni propisi o emisijama zagadjivača ne budu uvedeni, enertegske kompanije imati malo podsticaja da grade više elektrana na čisti ugalj. Ipak, on kaže da je to trenutno najbolja opcija za korišćenje uglja.
«Moraćemo da se oslanjamo na ugalj u doglednoj budućnosti. Možda će neke od alternativnih tehnologija vremenom biti usavršene i osvojiti veći deo tržišta. Mislim da će to biti slučaj i sa ovom tehnologijom koja koristi ugalj na najefikasniji i ekološki najprihvatljiviji način,» kaže Deniels.
